U Višem sudu u Beogradu danas je svedočenje o teškom incidentu koji se dogodio na Adi Ciganliji 21. avgusta 2024. godine. Okrivljeni Vuk Marković (19) optužen je da je zajedno sa dvojicom maloletnih prijatelja naneo teške povrede Marijanu Stihoviću (77), koji je preminuo dan kasnije u Urgentnom centru. U svedočenju, Naser Šaćiri, čistač na Adi, opisao je trenutak kada je pronašao Stihovića u teškom stanju.
Šaćiri je ispričao da je Stihovića zatekao kako leži na podu, kao da spava, a iz njegovih usta je curila krv. Okolo su se nalazile prazne pivske flaše, a po njemu je bilo prosuto pivo. „Bio je mokar i osećao se miris piva,“ rekao je Šaćiri. On nije prišao bliže Stihoviću, već je odmah pozvao obezbeđenje. Tokom uviđaja, forenzičari su utvrdili tačnu lokaciju gde je telo pronađeno, a Šaćiri je primetio i neke oborene stvari u blizini.
Marijan Stihović bio je poznat lokalnim čistačima i često je boravio na Adi, gde je živeo kao beskućnik. Šaćiri je otkrio da je Stihović često dolazio na kafu i da nikada nije video da pije alkohol. Iako je imao problema sa porodicom, nikada nije pokazivao znake da je u opasnosti ili da mu neko preti.
Drugi svedok, Denis Pavlović, koji je Stihovića poznavao godinu dana, takođe je potvrdio da je bio miran i povučen čovek. Pavlović je rekao da je tog dana pokušao da ga nazove, ali se nije javljao, pa je otišao na Adu, gde je saznao za tragediju. Istakao je da Stihović u njegovom prisustvu nikada nije pio alkohol i da mu nije pričao o bilo kakvim problemima.
Suđenje se nastavilo bez ukidanja pritvora za Markovića, dok će se sledeće sednice održati početkom marta, kada će biti saslušani veštaci. Ovaj incident je izazvao veliku pažnju javnosti, a svedočenja su ukazala na kompleksnost situacije i život Marijana Stihovića, koji je, iako je bio beskućnik, imao kontakte i prijatelje u zajednici.
Ovaj tragičan događaj otvara važna pitanja o bezbednosti osoba koje žive na marginama društva, kao i o potrebama za podrškom i zaštitom ranjivih grupa. S obzirom na to da je Stihović bio u poznatoj sredini, mnogi se pitaju kako je došlo do ovakvog incidenta i šta se može učiniti da se spreče slične situacije u budućnosti.
U međuvremenu, dok se suđenje nastavlja, javnost će sa pažnjom pratiti razvoj događaja i očekivati odgovore na pitanja koja se postavljaju. Ovaj slučaj može biti podsticaj za dublju analizu problema beskućništva i nasilja u društvu, kao i za razmišljanje o tome kako možemo svi zajedno raditi na stvaranju sigurnijeg i pravednijeg okruženja za sve članove zajednice.
Tragedija koja je zadesila Marijana Stihovića podseća nas na važnost empatije i razumevanja prema ljudima koji se suočavaju sa teškim životnim okolnostima. U ovakvim situacijama, neophodno je da se pažnja posveti ne samo pravdi, već i razumevanju ljudskih sudbina koje stoje iza svakog incidenta.
