Damjan Dragojlović, mladić iz Valjeva, tragično je izgubio život u noći između 29. i 30. oktobra 2016. godine, kada je ubijen na vrata noćnog kluba „Zipa“, gde je radio kao obezbeđenje. Njegova majka, Ljiljana Dragojlović, u emotivnoj ispovesti opisuje poslednje trenutke sa svojim sinom, kao i bol koji su pretrpeli nakon njegove smrti. Damjan je poslao poruku svojoj majci samo nekoliko sekundi pre nego što je ubijen, izražavajući svoju ljubav prema njoj.
Ubica, Sreten Nikolić, osuđen je na 11 godina zatvora, što je izazvalo dodatnu patnju porodice Dragojlović. Tokom suđenja, Ljiljana je otkrila da je njen sin pokušao da zaštiti goste kluba od napadača, raširivši ruke kao orao. Nažalost, ubica je pucao u njega, a zatim i u druge prisutne, ranivši nekoliko osoba.
Ljiljana se priseća trenutaka pre tragedije, kada je posetila Damjana na njegovom radnom mestu. Njegov entuzijazam i sreća prilikom njenog dolaska ostavili su snažan utisak na nju. Nakon što su se rastali, Damjan je poslao poruku svojoj majci, ne sluteći da će to biti njegov poslednji kontakt s njom.
U trenutku kada je ubica pokušao da uđe u klub, Damjan je odbio da ga pusti, što je dovelo do sukoba. Nakon što je napadač otišao po pištolj, vratio se i hladnokrvno pucao u Damjana, a zatim nastavio da puca na ostale goste. Ljiljana je ispričala kako je saznala da je njen sin ubijen, a poziv iz bolnice bio je najteži trenutak njenog života.
Sreten Nikolić, prema rečima Ljiljane, delovao je bez emocija tokom suđenja, a ona se boji da će se ponovo vratiti na kriminalni put nakon izlaska iz zatvora. Suđenje je trajalo pet i po godina, a Ljiljana je izjavila da su ročišta često odlagana. Na kraju, kazna je smanjena sa 35 godina na 11, što je dodatno pogoršalo njen bol.
Damjan je planirao da se oženi u junu sledeće godine, a njegova smrt je ostavila duboku ranu u porodici. Na njegovoj sahrani bilo je više od 3.000 ljudi, što svedoči o njegovom karakteru i uticaju na zajednicu. Ljiljana se priseća kako je Damjan često pomagao drugima, čak i kada je imao malo novca, i kako su se prosjaci na sahrani okupili da mu odaju počast.
Ova tragična priča o gubitku, bolu i nepravdi otvara pitanja o bezbednosti i pravdi u društvu. Ljiljana se bori s tugom, a njen boravak u sudnici predstavlja dodatni izvor stresa. Njena ispovest osvetljava ne samo ličnu tragediju, već i širu sliku o nasilju i njegovim posledicama na porodice žrtava. Damjanova smrt nije samo gubitak za njegovu porodicu, već i za čitavu zajednicu koja tuguje za mladim životom koji je preuranjeno ugašen.
