Ruzica Sokic bila je jedna od najpoznatijih i najcenjenijih jugoslovenskih i srpskih glumica, čija je karijera obuhvatala više od pola veka. Poznata po svojim upečatljivim ulogama u filmovima, televizijskim serijama i pozorištu, publika je pamti po izražajnoj harizmi, šarmu i sposobnosti da tumači različite tipove likova – od komičnih do dramatičnih. U naredna dva dana obeležava se 12 godina od njene smrti.
Neke od njenih najpoznatijih uloga su u sledećim ostvarenjima: „Kad budem mrtav i beo“, „Tesna koža“, „Užička republika“. Ove uloge su značajno doprinele oblikovanju njenog imidža kao jedne od najtalentovanijih glumica u regionu. Njene performanse su ostavile snažan utisak na publiku i kritiku, a Ruzica je postala simbol jedne epohe u jugoslovenskoj kinematografiji.
Iza kamere, Ruzica je bila duboko posvećena svom suprugu, Miroslavu Lukiću, s kojim je provela 30 godina u srećnom braku. Njihova ljubavna priča inspirisala je mnoge, a pred sam kraj života, Ruzica je izrekla svoju poslednju želju – „Samo da me ne zaboraviš“. Ovu njenu želju, sa suzama u očima, Miroslav je preneo medijima, što je dodatno osvetlilo duboku vezu koju su imali.
Iako Ruzica više nije među nama, njen talenat i ljubav prema umetnosti i dalje žive kroz klasike jugoslovenske kinematografije. Prošlo je 12 godina od njenog odlaska, ali Ruzica Sokic i dalje inspiriše generacije glumaca i gledalaca. Njena sposobnost da se transformiše u različite likove čini je večnim simbolom umetnosti i strasti.
Godinama je bila u skladnom braku sa Miroslavom Lukićem. Ipak, iako su mnogi očekivali da se ostvari i u ulozi majke, Ruzica je za života otkrila da to nije bila njena želja. U retkom obraćanju na temu majčinstva, glumica je priznala da se plašila trudnoće i porođaja: „Bojala sam se da zastanem, a i plašila sam se porođaja“, ispričala je Ruzica. Ova izjava otkriva njenu ranjivost i ljudsku stranu, koja nije često bila vidljiva na ekranu.
Ruzica je od detinjstva prošla kroz teške i traumatične trenutke. Njen otac, nakon okupacije zemlje od strane Nemaca, bio je osuđen na smrt, ali je na kraju oslobođen. Po povratku u Beograd, oduzeta su mu sva građanska prava, a porodica je proživljavala godine stradanja i nepravde. „U trosoban stan ubacili su nam porodicu nekog frizera“, prisećala se Ruzica u intervjuu za Story 2006. godine. Ovaj deo njenog života oblikovao je njen karakter i umetnički izraz.
Naročito su maltretirali njenog oca, koji je zbog verbalnog delikta bio prokažen i zatvaran. Čak su i nju saslušavali, ali nije dozvolila da mržnja nikne u njenom biću. „Nikoga ne mrzim, pa ni te ljude koji su mi uništili život“, istakla je glumica. Ova izjava pokazuje njenu snagu duha i sposobnost da prevaziđe teške životne okolnosti, što je dodatno doprinelo njenoj umetničkoj snazi.
Ruzica Sokic ostavila je neizbrisiv trag u svetu umetnosti. Njene uloge i životna priča inspirišu mnoge, a sećanje na nju ostaje snažno u srcima onih koji su je voleli i cenili. Iako nije imala decu, njen umetnički nasleđe živi i dalje, a njena poslednja želja da ne bude zaboravljena se ispunjava svaki put kada se njeni filmovi gledaju ili njene reči citiraju. Ruzica Sokic se može smatrati pravom ikonom srpske kulture i umetnosti, čije će ime i dela trajati i u budućnosti.
