Srpski entomolozi su napravili značajno otkriće u pećini na vrelu Đerekarske reke, gde su otkrili novu vrstu pećinske bube. Ova pećina se nalazi u selu Đerekare, blizu Tutina na Pešterskoj visoravni, a otkriveni insekt nazvan je Remyella spanovicae, u čast najuspešnijoj srpskoj atletičarki Ivani Španović.
Profesor Srećko Ćurčić sa Biološkog fakulteta u Beogradu je u emisiji Euronews jutro objasnio karakteristike ove nove endemične vrste tvrdokrilca. Buba je sitna, dužine između 4 i 5 milimetara, depigmentisana i izdužena, delimično smeđe boje. „Pod lupom i jačim osvetljenjem mogu se videti čak i unutrašnji organi, što znači da je delimično providna. Ima dugačke ekstremitete, i noge i antene, pri čemu su kod mužjaka ekstremiteti duži od samog tela“, istakao je profesor Ćurčić. Ova vrsta je slepa, što je očekivano za insekte koji žive u mraku pećina. Pronađena je isključivo u zadnjem delu pećine.
U vezi sa izborom lokacije za istraživanje, profesor je rekao da su prethodno analizirali rezultate iz tog područja. Poznato je da je do sada otkriveno pet vrsta ovog roda remijela koje su specifične za region Pešterske visoravni, uključujući deo Crne Gore. „Selo Đerekare nam je bilo u fokusu, verovali smo da bi tu mogla biti nova vrsta, iako u istom selu već postoji jedan poznati tip“, dodao je profesor.
Insekti otkriveni u pećinama se često prebacuju u laboratorije na dalja ispitivanja kako bi se potvrdilo da li je reč o novoj vrsti. U slučaju remijele spanovicae, DNK analiza je pokazala da se razlikuje za oko 10% od drugih srodnih vrsta. „Istraživanje uključuje poređenje morfoloških karakteristika i DNK, i obema metodama je potvrđeno da je reč o novoj vrsti“, objasnio je profesor.
Ceo rod remijela živi na uskom području u planinama oko Pešterske visoravni, a ne u njenom centru. „Takve vrste nazivamo stenoendemidima, što znači da opstaju samo na jednom lokalitetu, u ovom slučaju samo u jednoj pećini“, naglasio je Ćurčić. Procena starosti ove vrste se kreće između dva i pet miliona godina, iako je teško precizno odrediti.
Zanimljivo je da se tokom geološke prošlosti, u vreme prelaza iz miocena u pliocen, na Pešterskoj visoravni verovatno nalazila jezera koja su predstavljala barijere za širenje ovih vrsta, što je dodatno uticalo na njihovu adaptaciju i preživljavanje. Profesor Ćurčić je istakao kako je vlažnost u pećinama ključna za opstanak ovih insekata.
Ovo otkriće ne samo da obogaćuje znanje o biodiverzitetu u Srbiji, već i osvetljava složene ekološke odnose koji su oblikovali život u ovom regionu kroz milenijume.
