Izbor automobila često odražava stil života, navike i lične preferencije vozača, a nedavno sprovedeno istraživanje je pokušalo da istraži da li postoji povezanost između izbora automobila i nivoa inteligencije vozača. Ovo istraživanje je realizovala platforma Freebets, a u njemu je učestvovalo 2.000 vozača iz Velike Britanije koji su, pored informacija o svojim vozilima, rešavali i testove inteligencije.
Iako rezultati ovakvih istraživanja ne mogu direktno potvrditi vezu između vrste automobila i inteligencije, pokazali su zanimljive razlike među vozačima različitih brendova. Na vrhu liste našli su se vozači automobila koji su poznati po svojoj bezbednosti i racionalnom pristupu, dok su neki popularni brendovi završili pri samom dnu.
Vozači marke „Volvo“ ostvarili su najbolje rezultate u istraživanju, sa prosečnih 115 poena na IQ testu, što ukazuje na natprosečne kognitivne sposobnosti u odnosu na opštu populaciju. Portparol platforme Freebets, Tim Agnju, istakao je da se vozači „Volva“ već dugo smatraju razumnim učesnicima u saobraćaju, te da rezultati istraživanja dodatno podstiču ovu percepciju. Važno je napomenuti da ovi podaci predstavljaju statistički pregled učesnika ankete, a ne direktan dokaz o povezanosti inteligencije i brenda automobila.
Volvo je poznat po svom fokusu na bezbednost i praktičnost, što može objasniti zašto ga mnogi vozači biraju zbog funkcionalnosti i dugoročne pouzdanosti. Iza Volva, vozači marke „Škoda Auto“ zauzeli su drugo mesto sa prosečnih 113 poena, dok su vozači „Tesle“ i „Tojote“ ostvarili po 112 poena. U prvih pet našli su se i vozači marke „Honda“ sa 111 poena.
S druge strane, zanimljivo je da su se među slabije rangiranim vozačima našli i vlasnici popularnih automobila. Vozači „Audi“ imali su prosečno 98 bodova, dok su vozači „Pežoa“ i „Rena“ ostvarili po 96 bodova. Na dnu liste su se našli vozači brendova kao što su „Land Rover“, „Voksol“ i „Fiat“, čiji su rezultati svrstani u niži deo prosečnog raspona. Na poslednjem mestu su vozači automobila marki „BMW“ i „Mini“ sa prosečnih 87 poena.
Stručnjaci upozoravaju da ovakve ankete treba posmatrati sa rezervom, jer na rezultate mogu uticati različiti faktori, uključujući veličinu uzorka i strukturu ispitanika. IQ testovi, koji su korišćeni u ovom istraživanju, predstavljaju jedan od načina procene kognitivnih sposobnosti, kao što su logičko zaključivanje i rešavanje problema. Prosečan rezultat u većini standardizovanih testova kreće se oko 100 poena, a rezultati između 110 i 119 obično se svrstavaju u kategoriju visokog proseka.
Iako je ovo istraživanje izazvalo brojne reakcije među ljubiteljima automobila, ono pre svega predstavlja zanimljiv statistički pregled i ne može se tumačiti kao dokaz da marka automobila određuje inteligenciju vozača. Ipak, rezultati su otvorili zanimljivu raspravu o navikama, preferencijama i stereotipima koji prate pojedine automobilske brendove.
Na osnovu ovih podataka, može se zaključiti da izbor automobila može biti više od samo praktične odluke. On može odražavati i određene karakteristike vozača, kao što su vrednosti, stil života i, možda, nivo inteligencije. Bez obzira na to, važno je imati na umu da pojedinci biraju automobile iz različitih razloga, i da inteligencija nije jedini faktor koji utiče na ovaj izbor. U svakom slučaju, ova tema ostaje zanimljiva za dalja istraživanja i diskusije među automobilskim entuzijastima i širem društvu.
