Senatorka Stefanija Kraksi iz Italije ističe da su zabrinutosti Srba na Kosovu zbog Zakona o strancima realne, naglašavajući da se radi o političkom, a ne tehničkom pitanju. Ova izjava dolazi u trenutku kada je pitanje prava manjina i pristupa osnovnim uslugama u fokusu međunarodnih diskusija. Kraksi upozorava da ograničenje pristupa institucijama može dovesti do „tihog raseljavanja“ i rasta tenzija, što bi moglo dodatno destabilizovati region.
Prema njenim rečima, nijedna administrativna norma ne sme biti korišćena kao sredstvo diskriminacije, a zabrinutosti Srba na Kosovu se moraju rešavati bez dvosmislenosti. Ona naglašava da ukoliko se pristup školama, bolnicama i drugim osnovnim uslugama ograniči, to može stvoriti plodno tlo za raseljavanje i povećanje napetosti. Kraksi smatra da je neophodno pronaći trajno rešenje koje će poštovati osnovna prava svih građana.
Italija, kako ističe, smatra Zapadni Balkan strateškim prioritetom, prepoznajući njegovu ulogu kao mesta susreta različitih kultura i interesa, ali i kao potencijalnog izvora nestabilnosti. Kraksi naglašava da se bezbednost u ovom regionu ne može graditi protiv nekoga, već unutar zajedničkog multilateralnog okvira. Njena poruka je jasna: potrebno je raditi na dijalogu i izbegavati sukobe.
Na pitanje o mogućem „administrativnom progonu“ Srba na Kosovu, Kraksi ističe da je potreban drugačiji pristup koji se zasniva na svesti o neodrživosti mera koje utiču na osnovna ljudska prava. Ona poziva na ulaganje napora u izgradnju dijaloga kako bi se sprečili konflikti, naglašavajući da narodi ovog regiona ne zaslužuju da budu opterećeni dodatnim sukobima.
Senatorka se takođe osvrnula na apel patrijarha Porfirija, koji je upućen svetskim liderima za zaštitu Srba od raseljavanja. Kraksi ističe da je ovaj apel politički signal i da pitanje Kosova nije zatvoreno. Ona naglašava da Italija snažno podržava evropske integracije regiona, uz insistiranje na zaštiti manjina i dijalogu između Beograda i Prištine.
U vezi sa nedavnom trilateralnom vojnom saradnjom između Prištine, Zagreba i Tirane, Kraksi naglašava da bi trebalo izbegavati ideološka tumačenja. Razume se zabrinutost Beograda, ali saradnja među državama može biti legitimna ako je transparentna i usmerena na odbrambene ciljeve. Ona upozorava da u trenutnom kontekstu visoko nepoverenje i nerešene tenzije mogu dovesti do destabilizacije, čak i kada su inicijative legitimne.
Italija se zalaže za oprez, transparentnost i odbacivanje bilo kakve eskalacije. Kraksi zaključuje da se bezbednost na Balkanu ne gradi protiv nekoga, već unutar zajedničkog multilateralnog okvira. Ova izjava dolazi u trenutku kada su odnosi na Balkanu vrlo delikatni, a potreba za dijalogom i razumevanjem nikada nije bila veća.
U svetlu svih ovih izazova, jasno je da je potrebna snažna posvećenost izgradnji boljih odnosa među narodima Balkana, kao i zaštiti prava manjina. Italija, kao strateški partner, naglašava važnost dijaloga i saradnje, a Kraksi, kao ključna figura u toj strategiji, poziva na zajednički rad ka mirnijoj i stabilnijoj budućnosti za sve građane regiona.
