Šatori ispred zgrade Skupštine Srbije još uvek nisu uklonjeni, iako je deo šatorskog naselja studenata, poznatog kao Ćacilend, sklonjen iz Pionirskog parka. U tom parku, koji se nalazi između Doma Narodne skupštine i zgrade Predsedništva, raščišćen je deo uz Ulicu kneza Miloša, što je omogućilo prolaz građanima od raskrsnice sa Bulevarom kralja Aleksandra do Andrićevog venca. Ipak, šatori ispred zgrade Skupštine i dalje ometaju saobraćaj, a prolaz je onemogućen.
Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, izjavio je sredinom decembra da će tražiti od okupljenih da pomere šatore kako bi se oslobodio saobraćaj za građane. On je izrazio nadu da će ga slušati, ali nije bio siguran u to. Vučić je istakao da su okupljeni ljudi čuvali svoju državu i da su se borili protiv nasilnika koji su ih napadali gotovo svakodnevno. Njegova izjava odražava podršku okupljenima u njihovoj borbi za prava i slobode.
U razgovoru o situaciji, Vučić je naglasio važnost prostora ispred Skupštine i njegovog značaja za građane. On je takođe podsetio na potrebu da se obezbedi bezbednost i red u tom delu grada, ističući da je važno poštovati zakon i pravila koja regulišu javni prostor.
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, Milan Antonijević, pridružio se Vučićevoj inicijativi i predložio da šatorsko naselje tokom praznika bude pretvoreno u prostor koji će biti otvoren za sve građane, kao što su proslave Nove godine ili Božića. Ova ideja je naišla na razumevanje, jer bi omogućila da se prostor ispred Skupštine koristi u skladu sa prazničnim duhom i zajedničkim okupljanjima, umesto da ostane mesto sukoba i nesuglasica.
U međuvremenu, situacija sa šatorima i dalje izaziva podeljena mišljenja među građanima. Dok jedni podržavaju proteste i okupljanja kao oblik izražavanja nezadovoljstva, drugi smatraju da bi trebalo poštovati javni prostor i omogućiti nesmetano funkcionisanje saobraćaja. Ova tenzija između prava na protest i prava građana na slobodno kretanje svakako će biti tema budućih diskusija.
U poslednjih nekoliko meseci, situacija u Beogradu postala je sve komplikovanija, a okupljanja ispred Skupštine postala su simbol otpora prema vlastima. Mnogi od onih koji se okupljaju smatraju da je njihov glas neophodan kako bi se postigle promene koje žele da vide u društvu. Organizatori protesta naglašavaju da su njihovi zahtevi usmereni ka većoj transparentnosti, odgovornosti vlasti i zaštiti ljudskih prava.
Dok šatori ostaju na svojim mestima, mnogi građani i dalje prate razvoj situacije. S obzirom na to da se približavaju praznici, pitanje korišćenja javnog prostora i održavanja reda postaje sve urgentnije. Kako se situacija bude razvijala, verovatno će doći do novih razgovora između vlasti i okupljenih, jer je očigledno da je potreba za dijalogom ključna za prevazilaženje trenutnih tenzija.
U zaključku, situacija sa šatorima ispred Skupštine Srbije predstavlja složenu dinamiku između prava na protest i potreba građana za slobodnim kretanjem. Predsednik Vučić i drugi zvaničnici imaju težak zadatak da pronađu rešenje koje će zadovoljiti sve strane. Dok se približavaju praznici, postoji nada da će se situacija smiriti i da će se prostor ispred Skupštine ponovo otvoriti za sve građane, uz poštovanje njihovih prava i izražavanje neslaganja.
