Nedavno je NVO „Bijeli štap“ uputila apel vlastima Crne Gore da iz nacrta zakona o jedinstvenom veštačenju invaliditeta izuzmu osobe sa urođenim invaliditetom od obaveze ponovnog veštačenja. Ovaj nacrt zakona je usvojen od strane Vlade Crne Gore i trenutno se nalazi u skupštinskoj proceduri. Organizacije koje se bave pravima osoba sa invaliditetom naglašavaju da su njihova prava trajna i nepovrediva, te traže da se konačni tekst zakona prilagodi međunarodnim normama kako bi se zaštitilo njihovo dostojanstvo.
U saopštenju NVO „Bijeli štap“ stoji da odredbe o ponovnom veštačenju invaliditeta dodatno ugrožavaju dostojanstvo osoba sa urođenim invaliditetom i krše njihova osnovna prava. Ove odredbe nisu u skladu sa međunarodnim standardima, uključujući Konvenciju UN-a. Ponovno veštačenje za osobe sa urođenim invaliditetom, prema rečima predstavnika NVO, je suštinski nepotrebno jer je njihovo stanje trajno i potvrđeno od rođenja. Ova obaveza ne samo da izaziva dodatni stres, već i narušava dostojanstvo osoba sa invaliditetom, stvara nepotrebnu administrativnu komplikaciju, a može dovesti i do gubitka prava bez obzira na to što se medicinsko stanje nije promenilo.
U saopštenju se takođe ističe da je neophodna hitna reakcija nadležnih institucija i poslanika, s obzirom na to da nisu dobili nijedan odgovor na prethodni apel. U suprotnom, NVO „Bijeli štap“ će biti prinuđena da zaštiti svoja prava kroz druge mehanizme, što može poslati lošu poruku prema Evropskoj uniji.
Ova situacija ukazuje na važnost usklađivanja nacionalnih zakona sa međunarodnim standardima zaštite ljudskih prava, posebno kada su u pitanju najranjivije grupe u društvu. Osobe sa invaliditetom često se suočavaju s brojnim preprekama u svakodnevnom životu, a dodatna administrativna opterećenja mogu dodatno otežati njihov položaj.
U okviru šireg konteksta, zakonodavni okvir koji se odnosi na osobe sa invaliditetom treba biti osmišljen tako da podrži njihovu inkluziju u društvo i omogući im pristup svim pravima i resursima. Uloga nevladinih organizacija je ključna u ovoj borbi, jer one predstavljaju glas onih koji su često marginalizovani i isključeni iz razgovora o zakonodavstvu koje ih direktno pogađa.
Nevladine organizacije, kao što je „Bijeli štap“, imaju zadatak da podižu svest o pravima osoba sa invaliditetom i da se bore protiv diskriminacije i predrasuda. One pružaju podršku, informisanje i resurse osobama sa invaliditetom kako bi mogle da se bore za svoja prava. Ove organizacije takođe igraju ključnu ulogu u lobiranju za promene u zakonodavstvu i osiguranje da se glasovi osoba sa invaliditetom čuju na svim nivoima vlasti.
Važno je napomenuti da se prava osoba sa invaliditetom ne smeju shvatati kao privilegija, već kao osnovno ljudsko pravo. Društva koja ne poštuju i ne štite prava svojih najranjivijih članova ne mogu se smatrati pravednim ili demokratskim. U tom smislu, od suštinske je važnosti da se država angažuje u zaštiti prava osoba sa invaliditetom, a ne da ih dodatno opterećuje.
Kao deo ovog procesa, ključna je i edukacija javnosti o pitanjima invaliditeta i potrebama osoba sa invaliditetom. Promena svesti može značiti razliku između isključivanja i uključivanja, između predrasuda i razumevanja.
U zaključku, apel NVO „Bijeli štap“ i sličnih organizacija za hitnu reakciju nadležnih institucija predstavlja važan korak ka osiguranju pravde i dostojanstva za osobe sa urođenim invaliditetom. Ova situacija zahteva pažnju i akciju, kako bi se sprečila dodatna marginalizacija i osiguralo puno poštovanje prava svih građana.
