BEOGRAD – Izdaci za naučnoistraživačku i istraživačko-razvojnu delatnost u Srbiji tokom prošle godine dostigli su iznos od više od 90 milijardi dinara, što predstavlja 0,94 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Ovi podaci dobijeni su iz Republičkog zavoda za statistiku i ukazuju na značaj koji nauka i istraživanje imaju u ekonomskom okviru zemlje.
U analizi strukture organizacija koje se bave ovim delatnostima, nefinansijski sektor je dominirao sa udelom od 65 procenata. Sektor visokog obrazovanja je učestvovao sa 22 procenta, dok je sektor države imao udeo od 12 procenata. Neprofitni sektor je, s druge strane, imao minimalan doprinos, sa manje od jedan procenat. Ova raspodela ukazuje na to da su privatne i obrazovne institucije ključni igrači u naučnim istraživanjima i razvoju.
Tokom 2022. godine, u naučnoistraživačkoj i istraživačko-razvojnoj delatnosti bilo je zaposleno ukupno 30.810 ljudi, od kojih je čak 19.323 radilo kao istraživači. Ova statistika ukazuje na rastući broj stručnjaka u ovoj oblasti, što može doprineti napretku i inovacijama u različitim industrijama.
Važno je napomenuti da je sektor istraživanja i razvoja ključan za unapređenje konkurentnosti zemlje na globalnom nivou. Povećanje ulaganja u nauku i tehnologiju može dovesti do razvoja novih proizvoda i usluga, kao i poboljšanja postojećih. Ulaganja u istraživanje i razvoj takođe mogu stimulisati ekonomski rast i otvaranje novih radnih mesta.
Osim toga, istraživanja pokazuju da je saradnja između akademske zajednice i industrije od suštinskog značaja za razvoj inovativnih rešenja. Ova saradnja može doprineti transferu znanja i tehnologije, čime se povećava kapacitet privatnog sektora da integriše nove tehnologije i pristupe u svoje poslovanje.
U svetlu ovih podataka, postavlja se pitanje kako država može dodatno stimulisati ulaganja u naučne i istraživačke projekte. Mnogi stručnjaci smatraju da bi povećanje državnih subvencija i olakšica moglo podstaći dalja ulaganja u istraživanje i razvoj. Takođe, važno je razviti strategije za privlačenje stranih investicija u ovom sektoru, što bi moglo doneti dodatna sredstva i resurse.
Jedan od izazova sa kojima se istraživači suočavaju jeste nedostatak adekvatne infrastrukture i resursa za sprovođenje istraživanja. Mnogi laboratoriji i istraživački centri se suočavaju sa problemima poput zastarele opreme i nedostatka finansijskih sredstava, što može uticati na kvalitet istraživanja. Zbog toga je neophodno da se poveća budžet za nauku i istraživanje, kako bi se obezbedili bolji uslovi za rad i razvoj.
Takođe, obrazovanje i obuka novih istraživača od ključnog su značaja. Postojeće obrazovne institucije trebaju da se fokusiraju na razvijanje kurikuluma koji će omogućiti studentima sticanje praktičnih znanja i veština potrebnih za rad u istraživačkim timovima. Uvođenje interdisciplinarnih pristupa i programa može dodatno obogatiti obrazovanje i pripremiti studente za izazove savremenog tržišta rada.
U zaključku, ulaganje u naučnoistraživačku i istraživačko-razvojnu delatnost predstavlja ključ za budući razvoj Srbije. Povećanje budžeta, jačanje saradnje između sektora, kao i unapređenje obrazovnih programa su neki od koraka koji bi mogli doprineti jačanju istraživačkog kapaciteta zemlje i njenoj konkurentnosti na globalnom nivou. Samo kroz zajedničke napore i strateško planiranje, Srbija može izgraditi održivu i inovativnu budućnost.
