Srpska pravoslavna crkva danas slavi Svetog velikomučenika Nikitu, jednog od značajnih svetaca u hrišćanskoj tradiciji. Sveti Nikita je rodom od Gota, tačnije iz oblasti Vlaške i Besarabije. Kao učenik episkopa Teofila Gotskog, učestvovao je na Prvom Vaseljenskom Saboru, gde su se postavljala važna pitanja o veri i crkvenim dogmama.
U vreme kada je knez Gotski Atanarik počeo da progonio hrišćane, Sveti Nikita se nije plašio da stane ispred njega i izloži mu kritiku zbog njegovog bezboštva i nečovečnosti. Njegova hrabrost u ispovedanju vere i neustrašivost pred mučiteljima su ga učinili izuzetnim primerom hrišćanske odanosti. Tokom mučenja, Sveti Nikita je neprekidno ispovedao svoju veru u Hrista i molio se Bogu s blagodarnošću, pokazujući tako svoju duboku duhovnost i nepokolebljivu veru.
Kako se opisuje u njegovim žitijama, Sveti Nikita je imao um neprestano usmeren ka Bogu, dok je na prsima nosio ikonu Bogorodice s prevečnim mladencem Hristom. Ova ikona nije bila samo simbol njegove vere, već i izvor utehe, jer mu se Bogorodica javila i pružila mu snagu u trenucima patnje. Njegova hrabrost u trenucima najvećih iskušenja bila je očigledna, a njegov um je bio ispunjen molitvama i zahvalnostima Bogu.
Na kraju, kada je mučitelj odlučio da ga baci u oganj, Sveti Nikita je izdržao do kraja. Njegovo telo, iako je bilo izloženo plamenu, ostalo je nepovređeno, što se smatra čudom i pokazateljem Božje milosti. Ova scena simbolizuje ne samo njegovu nevinu smrt, već i njegovu nepokolebljivu veru koja je nadmašila sve fizičke patnje.
Nakon njegove smrti, njegov prijatelj Marian preneo je njegovo telo iz Gotske zemlje u Kilikiju, u grad Mopsuest. Tamo je sagradio crkvu posvećenu Svetom Nikiti i položio njegove čudotvorne mošti, koje su postale mesto hodočašća za vernike. Sveti Nikita je postradao 372. godine, ostavivši za sobom snažnu poruku o hrabrosti i veri.
Tropar Svetog velikomučenika Nikite, koji se peva na liturgijama, opisuje njegovu borbu protiv đavola i njegovu odanost Hristu: „Primio si Hristov Krst kao silno oružje, protiv đavola si se borio i za Gospoda Hrista si postradao, predavši Mu svoju sveštenu dušu usred ognja. Otuda si se udostojio da primiš darove isceljenja od Njega, velikomučenče Nikita. Moli Hrista Boga da spase duše naše.“
Ova molitva ne samo da slavi njegovu žrtvu, već i poziva vernike da traže njegovu zaštitu i pomoć u svojim životnim borbama. Sveti Nikita je primer hrišćanske hrabrosti i odanosti, a njegov život i mučeništvo inspirišu generacije vernika da ostanu postojani u svojoj veri, čak i u najtežim trenucima.
U srpskoj tradiciji, dan Svetog Nikite se obeležava s posebnim poštovanjem, a mnogi vernici se okupljaju u crkvama kako bi proslavili njegovu žrtvu i zatražili njegovu pomoć. Njegov lik se često prikazuje u ikonografiji, a njegov kult je prisutan u raznim delovima sveta, posebno među pravoslavnim zajednicama.
Sveti velikomučenik Nikita je tako postao simbol borbe protiv nepravde i zla, te podseća sve vernike na važnost vere, hrabrosti i odanosti Bogu, čak i u trenucima najvećih iskušenja. Njegova priča ostaje inspiracija za mnoge, podstičući ih da se bore za svoje uverenje i da ne gube nadu, ma kakve prepreke im se našle na putu.
