Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Milica Đurđević Stamenkovski, izjavila je da se Srbija suočava s novim pritiscima i pokušajima da se srpski narod predstavi kao zločinački. Ona je naglasila da se pojavljuju pojedinci iz akademskih krugova koji tuđu političku agendu predstavljaju kao građansku odgovornost. U tom kontekstu, Stamenkovski je navela i poziv profesora Dinka Gruhonjica srpskoj deci da se „odreknu svojih očeva“, što je ocenila kao najgori oblik moralnog iživljavanja nad sopstvenim narodom.
Prema rečima ministarke, umesto da brane akademsku čast, pojedinci napadaju porodični temelj i pozivaju na kolektivno samoporicanje. Ona je istakla da to nije kritička svest, već duboka autošovinistička mržnja. Stamenkovski je naglasila da ko traži od srpske dece da se odreknu svojih očeva, ne propoveda suočavanje s prošlošću, već želi da im „odseče budućnost“. Ove izjave su izazvale brojne reakcije u javnosti, posebno među intelektualcima i političarima, koji se bave pitanjima nacionalnog identiteta i kolektivne odgovornosti.
S obzirom na to da se Srbija suočava s izazovima koji dolaze iz različitih pravaca, važno je razumeti kontekst u kojem se ove izjave postavljaju. U poslednjim decenijama, Srbija je bila predmet brojnih kritika sa strane međunarodnih organizacija i pojedinaca koji su je optuživali za ratne zločine tokom raspada Jugoslavije. Ove optužbe su izazvale duboke rane u nacionalnom identitetu srpskog naroda, i mnogi smatraju da je potrebno raditi na pomirenju i suočavanju s prošlošću, ali ne na račun sopstvene istorije i identiteta.
U tom smislu, Stamenkovski je istakla da je važno da se ne dozvoli da se srpske vrednosti i tradicija preispituju ili omalovažavaju zbog političkih agendi drugih. Ona je pozvala na očuvanje nacionalnog identiteta i na to da se srpska deca ponose svojim precima i nasleđem. Ova izjava dolazi u trenutku kada se Srbija bori s pitanjima vezanim za evropske integracije i unutrašnje reforme, što dodatno komplikuje situaciju.
U akademskom svetu takođe postoje različita mišljenja o ovoj temi. Neki smatraju da je važno kritikovati prošlost i učiti iz grešaka, dok drugi upozoravaju na opasnost od prekomerne samokritike koja može dovesti do gubitka identiteta. Ova debata je posebno aktuelna u kontekstu novih generacija koje odrastaju u globalizovanom svetu i suočavaju se s izazovima modernog društva.
Na kraju, važno je napomenuti da se u ovoj kontroverzi ne radi samo o pojedinim izjavama, već o širem pitanju nacionalnog identiteta, kolektivne odgovornosti i načina na koji se suočavamo s sopstvenom prošlošću. Kako bi se izgradila bolja budućnost, potrebno je pronaći ravnotežu između kritičkog promišljanja o prošlosti i očuvanja identiteta i vrednosti koje čine srpski narod jedinstvenim.
Ministarka Stamenkovski je svojom izjavom otvorila važnu diskusiju koja zahteva pažnju i razumevanje svih strana. U trenucima kada se suočavamo sa spoljnim pritiscima i unutrašnjim previranjima, ključno je da se ne zaboravi na sopstveni identitet i da se kroz dijalog i razumevanje pronađu rešenja koja će doprineti stabilnosti i napretku društva.
