Na otvaranju izložbe srpsko-francuskog umetnika Marka Velka u Kulturnom centru Srbije u Parizu, posetioci su imali priliku da vide seriju doradjenih portreta poznatih ličnosti iz vremena sticanja američke nezavisnosti. Ova izložba predstavlja podsećanje na hegemonističke trenutke u istoriji, a Velk je istakao da je njegovo delo simboličko prepoznavanje istorijskih figura, bez obzira na to ko su bile te ličnosti.
U razgovoru za „Novosti“, Velk je objasnio da je njegova umetnost rezultat ličnog promišljanja o dominaciji i politici. „Neki od ovih Amerikanaca su potpisali akt o nezavisnosti, neki nisu. Nije važno. Važno je da se prepoznaju kao ličnosti iz istorije,“ rekao je on. Njegova intervencija na portretima uključuje dodatke koji sugerišu složenost i realnost istorije, gde lica postaju neprepoznatljiva, skrivajući se iza mešavine organa, kostiju i zavoja.
Jedan od najistaknutijih radova je reinterpretacija poznate slike Džordža Vašingtona kako prelazi zaleđenu reku Delaver. Ova scena, koja označava važan trenutak u američkoj istoriji, dodatno je obeležena strukturom koja podseća na psihijatrijski azil, čime Velk ukazuje na složenost i haos rata. Njegov pristup nije kritičan prema Amerikancima, već se fokusira na univerzalnost borbe i tragedije koju rat nosi sa sobom.
Izložba se oslanja na seriju radova koju je Velk stvorio pre nekoliko godina tokom svoje umetničke faze u Americi, pre nego što se vratio u Pariz. U tom periodu je izdao i svoj žurnal u stilu Divljeg zapada, gde je detaljno objasnio svoje umetničke poglede. Njegov rad obuhvata i prikaz vojnika, gde komandant Valter, sa maskom od papira, posmatra bitku ispod sebe. „Smrt je tu, prislonjena na balkon,“ opisuje Velk, naglašavajući besmisao sukoba.
U svojoj umetnosti, Velk se neprestano suočava s pitanjem istorije i njene interpretacije. „Istoriju pišu pobednici. Odlučuje onaj koji piše,“ dodaje umetnik, ukazujući na pristrasnost koju nosi pisanje istorije. Na spratu izložbe su manji crteži iz novije serije „Artifakt“, koji se odnose na kulturu, umetnost i pozorište. Ovi radovi su omaži poznatim situacijama, a Velk ih je izmenio kako bi naglasio njihovu važnost.
Njegova umetnička intervencija, kako kaže, ne menja suštinu trenutaka, već ih dodatno osvetljava. „Ništa im specifično nisam uradio, ali sam ih promenio,“ objašnjava Velk, dodajući da je najvažnije da izložba bude uspešna i da pruži priliku publici da vidi njegove dosadašnje radove.
Na otvaranju izložbe prisustvovali su i drugi umetnici, kao što su Bogdan Pavlović i Mihailo Stanisavac, kao i Markov brat Vuk Vidor. Ambasador Srbije u Francuskoj, Ana Hrustanović, otvorila je izložbu i istakla da su Velkovi radovi pravi most između srpske i francuske kulture. „Od kako sam preuzela dužnost u Parizu, želja mi je bila da organizujemo Velkovu izložbu,“ izjavila je ambasadorka.
U ovom kontekstu, Velkova umetnost postaje alat za razumevanje i razotkrivanje dominacije kroz istoriju. „Koliko god si u pravu, nikad to neće biti skroz pošteno, jer ćeš ratom uvek nekoga da ugnjetavaš,“ naglašava umetnik, pozivajući na promišljanje o složenosti ljudske borbe i identiteta. Izložba Marka Velka u Parizu nije samo umetnički događaj, već i značajan kulturni moment koji kombinuje istorijske refleksije i aktuelne diskusije o dominaciji, identitetu i umetnosti.
