Osobe koje su tokom života izložene većim nivoima zagađenja vazduha imaju veći rizik od razvoja Alchajmerove bolesti, pokazuje nova studija američkog univerziteta Emori. Ova istraživanja ukazuju da zagađenje vazduha direktno utiče na mozak, a ne posredno, kroz hronične bolesti kao što su hipertenzija, moždani udar i depresija, koje su takođe prepoznate kao faktori rizika za demenciju.
Prema informacijama koje prenosi Juronjuz, najjača povezanost između zagađenja vazduha i Alchajmerove bolesti uočena je kod osoba koje su prethodno doživele moždani udar. Ovo otkriće naglašava značaj kvaliteta vazduha za zdravlje mozga i potencijalnu povezanost između ekoloških faktora i neurodegenerativnih bolesti.
Tim istraživača sa Emori univerziteta analizirao je nivo izloženosti sitnim česticama (PM2.5) i njihovu korelaciju sa učestalošću Alchajmerove bolesti, kao i ulogu tri uobičajene pridružene bolesti. PM2.5 čestice su sitne čestice koje mogu prodrijeti u pluća i krvotok, izazivajući brojne zdravstvene probleme. Ova studija naglašava potrebu za daljim istraživanjem uticaja zagađenja vazduha na zdravlje, posebno u kontekstu neurodegenerativnih oboljenja.
Zagađenje vazduha predstavlja globalni problem koji utiče na mnoge aspekte javnog zdravlja. U mnogim zemljama, uključujući i Sjedinjene Američke Države, zagađenje vazduha je povezano sa povećanim rizikom od raznih bolesti, uključujući respiratorne i kardiovaskularne bolesti. Međutim, nova istraživanja sugerišu da bi zagađenje moglo imati i direktan uticaj na neurološke funkcije, što bi moglo promeniti način na koji razumemo rizike povezane sa zagađenjem.
Preporučuje se da se dodatno istraže mehanizmi kroz koje zagađenje vazduha može doprineti razvoju Alchajmerove bolesti. Takođe, važnost smanjenja emisija zagađivača vazduha i unapređenje kvaliteta vazduha postaju još hitniji prioriteti u javnom zdravstvu. U svetlu ovih otkrića, politike i strategije koje se bave zagađenjem vazduha mogu biti ključne u prevenciji Alchajmerove bolesti i sličnih stanja.
U zaključku, ova istraživanja naglašavaju potrebu za integracijom ekoloških i zdravstvenih politika kako bi se zaštitili građani od štetnih efekata zagađenja vazduha. Zdravstvene vlasti i donositelji odluka trebaju raditi zajedno na razvoju strategija koje će smanjiti nivoe zagađenja i poboljšati zdravlje zajednice, a posebno starijih osoba koje su najviše ugrožene. Ova studija je još jedan podsetnik o važnosti čistog vazduha za zdravlje i dobrobit društva.
