Između Sjedinjenih Država i Izraela vode se razgovori o mogućoj američkoj upravi za Gazu, prema izvorima agencije Rojters. Ovi razgovori su u preliminarnoj fazi i ne uključuju Hamas niti Palestinske vlasti, a predviđaju da će uprava trajati sve dok Gaza ne bude demilitarizovana i stabilna. Analitičari ističu da bi ovakva privremena vlast mogla dodatno uvući Vašington u izraelsko-palestinski sukob, predstavljajući njegovu najveću intervenciju na Bliskom Istoku od invazije na Irak 2003. godine.
S obzirom na trenutnu situaciju, administracija SAD planira da uključi i druge zemlje u upravu Gaze, ali bez preciziranja koje bi to zemlje bile. Ova nova uprava bi se oslanjala na palestinske tehnokrate, dok bi isključila Hamas, koji vlada Gazom od 2007. godine, kao i trenutne palestinske vlasti koje su ograničene u delovanju na okupiranoj Zapadnoj obali. Hamas je, podsetimo, izazvao aktuelni sukob kada su njihovi militanti napali južne izraelske zajednice 7. oktobra 2023. godine, ubivši oko 1.200 ljudi, većinom civila, i zarobivši 251 osobu.
Prema izvorima bliskim situaciji, planirana prelazna vlast bi imala zadatak da nadgleda Gazu dok se ne postigne demilitarizacija i stabilizacija, kao i dok se ne uspostavi održiva palestinska administracija. Očekuje se da neće postojati fiksni vremenski okvir za trajanje ove vlasti, već će sve zavisiti od situacije na terenu. Ovi pregovori su upoređeni sa Privremenom koalicionom upravom u Iraku, koju je Vašington uspostavio 2003. godine, nakon invazije, a koja je posle dve godine prebacila vlast na privremenu iračku vladu, što nije sprečilo rastuću pobunu.
Portparol Stejt departmenta nije direktno komentarisao mogućnost uspostavljanja privremene vlasti u Gazi, dok je kancelarija izraelskog premijera Benjamina Netanjahua odbila da se izjašnjava o ovom predlogu. Izraelski ministar spoljnih poslova Gideon Sar je, međutim, u aprilu izjavio da očekuje „prelazni period“ posle sukoba u kojem bi međunarodni odbor poverenika, uključujući „umerene arapske zemlje“, nadgledao Gazu.
Izraelsko rukovodstvo, uključujući Netanjahua, protivi se bilo kakvoj ulozi Palestinske uprave u Gazi, optužujući je za antiizraelsku retoriku. Ipak, neki izraelski zvaničnici su razmatrali predloge o budućnosti Gaze, uključujući ograničavanje rekonstrukcije na određene bezbednosne zone i uspostavljanje stalnih vojnih baza.
Palestinske vlasti nisu se izjasnile o predloženoj američkoj administraciji. Ismail Al-Tavabta, portparol vlade u Gazi pod Hamasovom kontrolom, odbacio je ideju o upravi pod američkom palicom, naglašavajući pravo palestinskog naroda da sam bira svoje vođe.
U međuvremenu, izraelski lider Benjamin Netanjahu je najavio da će Izrael proširiti napade u Gazi i preseliti više stanovnika „radi sopstvene bezbednosti“. U ofanzivi koja se odvija, poginulo je oko 52.000 Palestinaca, prema podacima Ministarstva zdravlja Gaze. Neki članovi Netanjahuove desničarske koalicije pozivaju na masovnu migraciju Palestinaca iz Gaze.
Ujedinjeni Arapski Emirati su, s druge strane, predložili da posleratno upravljanje Gazom nadgleda međunarodna koalicija, uz uslov da se uključi palestinska vlast koju podržava Zapad. Mogućnost podrške američkoj administraciji koja isključuje palestinsku upravu ostaje nejasna.
U vezi sa ovim, američki predsednik Donald Tramp je izrazio razočaranje zbog postupaka Benjamina Netanjahua, najavivši da će preduzeti korake za ostvarenje svojih ciljeva na Bliskom Istoku bez čekanja Izraela. Tramp želi da Izrael bude ključni deo sporazuma sa Saudijskom Arabijom, dok Netanjahu odlaže donošenje neophodnih odluka, što je izazvalo nezadovoljstvo u Vašingtonu. Izraelski zvaničnici su bili iznenađeni Trampovom objavom o prekidu vatre sa Hutima u Jemenu, što dodatno komplikuje situaciju.
