U Višem sudu u Podgorici danas je izrečena oslobađajuća presuda za Duška Kneževića, vlasnika „Atlas grupe“, u predmetu poznatom kao „Aerodromi“. Ova presuda dolazi u vreme kada je Specijalno državno tužilaštvo, pod vođstvom Glavnog specijalnog tužioca Milivoja Katnića, podiglo nekoliko optužnica protiv Kneževića, koji je optužen da je zajedno sa nekim bivšim direktorima „Atlas banke“ oštetio „Aerodrome Crne Gore“ za tri miliona evra.
Prema optužnici koju je podnela tadašnja specijalna tužiteljka Lidija Vukčević, Knežević i njegovi saradnici su navodno naneli štetu Aerodromima jer nisu vratili depozit od tri miliona evra nakon isteka roka oročenja. Ova situacija je izazvala značajnu pažnju javnosti, a presudu je izrekao sudija Nenad Vujanović.
Osim Kneževića, oslobođeni su i Marko Nikolić i Dijana Zečević, bivši direktori „Atlas banke“. Njihova uloga u ovom slučaju bila je također predmet rasprave, a tužilaštvo je tvrdilo da su oštetili Aerodrome Crne Gore. Tokom suđenja, specijalni tužilac Zoran Vučinić je zastupao optužnicu, ali se na kraju nije pokazalo dovoljno dokaza da bi se potvrdile te tvrdnje.
Advokat Dušan Radosavljević je tokom suđenja istakao da optužbe protiv Kneževića nisu bile osnovane. On je naglasio da je „uobičajeno bankarsko poslovanje predstavljeno kao krivično delo“ i ukazao na nedostatak dokaza o imovinskoj koristi koju je „Atlas banka“ navodno ostvarila. Radosavljević je izrazio sumnju u legitimitet čitavog procesa, tvrdeći da je to politički montiran proces s ciljem urušavanja Kneževićevog ugleda i poslovanja.
Advokatica Andrijana Razić, koja je branila Kneževića, takođe je kritikovala pravnu kvalifikaciju optužnice, smatrajući da je ona bila promašena. Ova izjava dodatno je ukazala na sumnje u kvalitet i osnovanost optužbi.
Nakon izricanja presude, Knežević se nalazi u pritvoru u Spužu, nakon što je izručen iz Velike Britanije u aprilu 2024. godine. Ovaj slučaj izaziva veliku pažnju, ne samo zbog imena koja su uključena, već i zbog potencijalnih implikacija koje bi mogao imati na pravosudni sistem i političku scenu u Crnoj Gori.
U poslednje vreme, slučajevi poput ovog često su predmet javnih rasprava, posebno u kontekstu političkih pritisaka i uticaja na pravosudne institucije. Mnogi analitičari ističu da je potrebno dodatno istražiti kako su se ovakvi slučajevi formirali i da li su utemeljeni na stvarnim dokazima ili su rezultat političkih obračuna.
S obzirom na to da se radi o visokom profilu slučaja, očekuje se da će ova presuda imati dalekosežne posledice, ne samo za Duška Kneževića, već i za sve aktere uključene u slične pravne sporove. Pitanje korupcije i zloupotrebe položaja ostaje jedno od najvažnijih tema u Crnoj Gori, a ovakvi slučajevi dodatno komplikuju već krhku političku situaciju u zemlji.
U svakom slučaju, oslobađajuća presuda Kneževiću može se posmatrati kao signal da pravosudni sistem još uvek ima kapacitet da donosi odluke koje su u skladu sa zakonom, bez obzira na političke pritiske. Međutim, javnost i dalje ostaje skeptična prema mogućnostima pravde u situacijama gde su uključeni visoko profilisani pojedinci i političke stranke.
Završavajući, ovaj slučaj postavlja pitanje koliko su pravosudne institucije u stanju da se izbore sa političkim pritiscima i da li će biti moguće osigurati pravičan proces za sve građane, bez obzira na njihovu društvenu i ekonomsku poziciju.
