Viši sud u Novom Sadu, pod predsedništvom sudije Vladimira Pecovskog, doneo je presudu u slučaju Dalibora Bogdanovića i Danijela Janjoša, koji su oglašeni krivim za teško ubistvo u saizvršilaštvu u pokušaju, kao i za nedozvoljenu proizvodnju, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija. Ova presuda je rezultat događaja koji se odigrao 2. septembra 2021. godine, kada su okrivljeni, svesni svojih dela, pokušali da liše života više lica.
Prema presudi, okrivljeni su se naoružali automatskim oružjem i municijom sa prigušivačima i sačekali na oštećenog Gorana Kovačevića ispred zgrade u Cankarevoj ulici u Novom Sadu. Kada je Kovačević došao da parkira svoj motocikl, Bogdanović je ispalio šest hitaca prema njemu. U tom trenutku, drugi oštećeni, Uroš Stefanović, koji je bio kod ulaza, pokušao je da pomogne Kovačeviću, udarajući kacigom u staklo vozila iz kojeg su ispaljeni hitci. U tom trenutku, okrivljeni su uzvratili vatrom i Stefanović je zadobio 11 strelnih rana, od kojih je na licu mesta preminuo. Kovačević je, s druge strane, zadobio lakšu telesnu povredu.
Tokom suđenja, sud je analizirao različite dokaze, uključujući nalaze balističkog, biološkog i sudsko-medicinskog veštačenja, kao i iskaze svedoka i oštećenih. Predsednik veća je istakao da su svi dokazi bili međusobno povezani i da su svesni zabranjenosti svojih dela, što je doprinelo utvrđivanju njihove krivice.
Sud je izmenio optužnicu Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu na osnovu dokaza i proglasio okrivljene krivim za dela koja su im stavljena na teret. Dalibor Bogdanović je osuđen na 16 godina zatvora, dok je Danijel Janjoš dobio kaznu od 17 godina, s tim da se vreme koje su proveli u pritvoru uračunava u kaznu. Pored toga, okrivljenima je oduzeto oružje i municija, a obavezani su da solidarno nadoknade troškove krivičnog postupka.
Presudom je takođe omogućena prava žalbe strankama i braniocima na Apelacioni sud u Novom Sadu. Ova presuda je značajan korak u borbi protiv nasilja i kriminala u Srbiji, ukazujući na ozbiljnost krivičnih dela koja uključuju upotrebu oružja i pokušaje ubistva.
Ovakvi slučajevi često pokreću pitanja o bezbednosti građana i o tome kako pravosudni sistem deluje u suočavanju sa teškim krivičnim delima. Zakonodavne promene, kao i bolja edukacija i prevencija, mogu biti ključni faktori u smanjenju ovakvih incidenata u budućnosti. Sudski procesi kao što je ovaj takođe osvetljavaju važnost pravilnog postupanja policije i tužilaštva, kao i pružaju pravdu žrtvama i njihovim porodicama.
Na kraju, presuda Daliboru Bogdanoviću i Danijelu Janjošu može se posmatrati kao primer kako pravosudni sistem može delovati u cilju zaštite društva od nasilja. Očekuje se da će apelacioni postupak dodatno rasvetliti okolnosti ovog slučaja i eventualno dovesti do izmena u presudi ili kaznama. U svakom slučaju, ovaj slučaj ostavlja dubok trag u zajednici i podseća sve na ozbiljnost krivičnih dela koja se tiču nasilja i upotrebe oružja.
Važno je napomenuti da su ovakvi incidenti kompleksni i da obuhvataju mnoge aspekte, uključujući socijalne, ekonomske i psihološke faktore koji vode do nasilnog ponašanja. Samo zajedničkim radom društva, institucija i pojedinaca može se stvoriti sigurnije okruženje za sve građane.
