Aleksandar Šćepanović, optužen za pokušaj teškog ubistva šefa obezbeđenja kluba „Stefan Braun“ Mira Čuljkovića, izručen je Srbiji iz Holandije, gde se skrivao tokom bekstva. Doveden je u Viši sud u Beogradu na suđenje zakazano za 15. mart 2025. godine. Međutim, pretres nije održan zbog nedostatka trećeokrivljenog, Stefana Veljkovića, koji se nalazi u zatvoru u Pančevu, gde izdržava kaznu za drugo krivično delo. Suđenje je odloženo do 15. decembra, kada bi Šćepanović trebalo da iznese svoju odbranu.
Prema optužnici, incident se dogodio na ulazu u klub „Stefan Braun“, gde je Šćepanović navodno ispalio više metaka u Čuljkovića, koji je nakon toga hitno operisan i spasili su mu život. Incident je započeo tučom unutar kluba, nakon koje su obezbeđenje i osoblje izbacili Šćepanovića i njegovu grupu, koja je uključivala Slavoljuba Trajkovića, Nikolu Stankovića i Stefana Veljkovića. Ova grupa se, međutim, ubrzo vratila u klub, gde je Šćepanović pucao u Čuljkovića i pobegao.
U vezi sa ovim slučajem, Veljković se sumnjiči da je pružio Šćepanoviću pištolj, dok se Trajković sumnjiči da je u toj gužvi zgrabio pištolj koji je ispao, a Stanković je, navodno, mahao tim pištoljem nakon što ga je uzeo. Stanković je, zanimljivo, prošle godine ubijen u svojoj kući dok je spavao, a istraga protiv njega je obustavljena. Njegov slučaj je bio tragičan, jer su ubice provalile u njegov dom, ušle u spavaću sobu i pucale na njega dok je bio u krevetu.
Ovaj slučaj ukazuje na ozbiljne probleme u vezi sa bezbednošću i nasiljem u noćnim klubovima. Tuče i sukobi u takvim mestima nisu neobični, ali često vode do ozbiljnih povreda ili čak smrtonosnih ishoda. Iako je obezbeđenje kluba pokušalo da interveniše i izbacilo učesnike sukoba, situacija se ubrzo eskalirala i dovela do pucnjave.
Pored toga, važno je napomenuti da je Šćepanović, pre nego što je uhapšen, uspeo da pobegne iz zemlje. Njegovo bekstvo ukazuje na propuste u sistemu pravde i bezbednosti, koji su omogućili da osumnjičeni pobegne i izbegne odgovornost. Njegovo izručenje iz Holandije može se smatrati uspehom pravosudnih organa, ali postavlja se pitanje koliko je efikasan sistem kada je u pitanju sprečavanje bekstva osumnjičenih.
U ovom slučaju, značajnu ulogu igraju i svedoci, koji mogu pomoći u rasvetljavanju događaja te večeri. Njihova izjava može biti ključna za razumevanje celokupne situacije i utvrđivanje odgovornosti svih uključenih. U pravnom sistemu Srbije, teret dokazivanja leži na tužilaštvu, koje mora da predstavi dovoljno dokaza kako bi osudilo Šćepanovića za pokušaj ubistva.
S obzirom na ozbiljnost optužbi, ovaj slučaj će sigurno privući veliku pažnju medija i javnosti. Takođe, može imati i šire posledice na društvo, posebno u kontekstu bezbednosti u noćnim klubovima i borbe protiv nasilja. Ako se pokaže da su osumnjičeni krivi, to može poslati jasnu poruku da je nasilje u takvim okruženjima neprihvatljivo i da će počinioci snositi posledice.
U zaključku, slučaj Aleksandra Šćepanovića je još jedan od mnogih koji ukazuju na potrebnu reformu pravnog sistema i jačanje bezbednosti u javnim prostorima. Sa suđenjem zakazanim za decembar, ostaje da se vidi kako će se ovaj slučaj razvijati i kakve će posledice imati na sve uključene strane. Javnost će, bez sumnje, pažljivo pratiti tok suđenja i očekivati pravdu za žrtvu, Mira Čuljkovića.
