Beograd – Vrednost robe koju je Srbija izvezla u prvih devet meseci ove godine povećana je za 8,9 odsto u odnosu na isti period prošle godine, dok je vrednost uvoza porasla za 8,2 odsto, navodi se u publikaciji Republičkog zavoda za statistiku (RZS) pod nazivom „Trendovi III kvartal 2025“. Ovi podaci ukazuju na rast trgovinske razmene Srbije, što je ohrabrujuće za ekonomiju zemlje.
Rast izvoza najviše je pogođen razvojem prerađivačke industrije, koja je zabeležila porast od 9,6 odsto i čini 87,8 odsto ukupnog izvoza. Ovaj sektor je ključan za ekonomiju, jer doprinosi značajnom delu bruto domaćeg proizvoda i zapošljava veliki broj radnika. Prerađivačka industrija obuhvata različite grane, uključujući proizvodnju hrane, tekstila, hemikalija i mašinskih delova, a rast u ovom sektoru može se pripisati višim izvoznim kapacitetima i potražnji na stranim tržištima.
Rudarstvo, koje čini 5,6 odsto ukupnog izvoza, takođe je zabeležilo značajan rast, sa kumulativnim porastom od 9,4 odsto. Ovaj sektor, iako manji u odnosu na prerađivačku industriju, igra važnu ulogu u ekonomiji Srbije, posebno kada su u pitanju mineralni resursi poput bakra, zlata i drugih metala. Povećanje proizvodnje u rudarstvu može biti povezano sa globalnim trendovima potražnje za ovim resursima, što dodatno podstiče rast.
S druge strane, uvoz se takođe povećao, što može ukazivati na rast potrošnje u zemlji i potrebu za dodatnim resursima koji nisu dostupni na domaćem tržištu. Povećanje uvoza može biti rezultat rasta životnog standarda građana, ali i potreba industrije za sirovinama i komponentama koje se ne proizvode dovoljno u Srbiji.
Analizirajući detaljnije podatke, može se primetiti da su glavni trgovinski partneri Srbije i dalje zemlje Evropske unije, ali i neka tržišta iz regiona i šire. Izvoz u EU je i dalje dominantan, dok se takođe beleži rast izvoza prema zemljama u razvoju, što može biti znak diversifikacije tržišta.
S obzirom na trenutne ekonomske trendove, očekivanja su da će Srbija nastaviti sa jačanjem svoje trgovinske pozicije. Uloga vlade i institucija, kao i podrška preduzećima kroz različite mere, može dodatno doprineti jačanju izvoza i smanjenju trgovinskog deficita. Investicije u infrastrukturu, obrazovanje i inovacije takođe će biti ključni faktori u ovom procesu.
U svetlu globalnih ekonomskih promena, Srbija se suočava s izazovima, ali i prilikama. Povećanje izvoza i uvoza može biti dobar pokazatelj oporavka ekonomije nakon prethodnih kriza, ali je važno da se nastavi rad na jačanju domaće proizvodnje i smanjenju zavisnosti od uvoza. To će zahtevati strateški pristup i saradnju između javnog i privatnog sektora.
U zaključku, rast izvoza i uvoza u Srbiji ukazuje na dinamičnu ekonomsku sliku. Prerađivačka industrija i rudarstvo ostaju ključni sektori, dok povećana potražnja na međunarodnom tržištu pruža dodatne mogućnosti za dalji razvoj. Ova kretanja, zajedno sa podrškom vlade i inovacijama, mogu stvoriti čvrste temelje za održivi ekonomski rast Srbije u narednim godinama.
