U nedavno objavljenoj knjizi „Ajnštajnovi protokoli“, nemački pisac i novinar Peter fon Beker predstavlja transkripte privatnih razgovora slavnog fizičara Alberta Ajnštajna iz poslednjih godina njegovog života. Ovi razgovori su vođeni sa njegovom partnerkom Johanom Fantovom i otkrivaju njegovo duboko interesovanje za umetnost, muziku, kao i njegove političke stavove i lične poglede na svet.
Fantova je vodila dnevnik u kojem je beležila sve Ajnštajnove misli i osećanja, a ovi zapisi su prvi put otkriveni 2004. godine. Beker je analizirao ove transkripte kako bi pružio uvid u život jednog od najistaknutijih naučnika 20. veka. Ajnštajn je u razgovorima sebe opisao kao „magnet za sve lude ljude“, naglašavajući svoje zanimanje za ljude koji su različiti, kao i njegovu želju da im pomogne.
Prema rečima Bekera, Fantova je Ajnštajnu postavljala pitanja o njegovim svakodnevnim aktivnostima, razmišljanjima, knjigama koje je čitao i muzici koju je slušao. Ova intimna dinamika između njih omogućila je Bekeru da zaviri u srce i um jednog od najpoznatijih naučnika u istoriji. Ajnštajn je, iako u poznim godinama, bio otvoren za nova saznanja i tolerantan prema različitim mišljenjima.
Knjiga takođe otkriva Ajnštajnove političke stavove koji su bili kritični prema kapitalizmu i naoružanju. U razgovoru iz februara 1954. godine, Ajnštajn je sebe nazvao „starim revolucionarom“, izražavajući nezadovoljstvo zbog gomilanja naoružanja na Istoku i Zapadu. On je kritikovao neograničeni kapitalizam koji dovodi do ekstremnog bogatstva, kao i autoritete koji su potiskivali kritičke glasove.
U kontekstu Hladnog rata, Ajnštajn je bio protivnik tadašnje američke administracije i njenih politika. Beker ukazuje na to da bi Ajnštajn danas bio kritičar aktuelne vlasti, upoređujući trenutnu situaciju sa erom Makartijeve potrage za „komunistima“. Njegova je borba za slobodu izražavanja i ljudska prava ostala dosledna tokom čitavog života.
Ajnštajn je bio „državni neprijatelj broj jedan“ pod nacističkim režimom zbog svog jevrejskog porekla. Tokom Hitlerovog uspona na vlast, Ajnštajn je bio u inostranstvu i nikada se nije vratio u Nemačku. Nakon Holokausta, podržavao je osnivanje Izraela kao sigurne luke za Jevreje, ali je takođe bio kritičan prema politikama nove države.
On je zagovarao jednaka prava za jevrejske Izraelce i arapske Palestince, smatrajući to moralnom obavezom. Autor knjige naglašava da bi Ajnštajnov glas, sa njegovim moralnim i intelektualnim autoritetom, mogao imati značajan uticaj na savremena pitanja.
Knjiga „Ajnštajnovi protokoli“ takođe osvetljava Ajnštajnovu ličnost, pokazujući ga kao kompleksnog i dubokog mislioca koji je imao sposobnost da razume i analizira svet oko sebe. Njegova otvorenost prema različitim perspektivama, kao i hrabrost da se suoči sa nepravdama, čine ga relevantnim i danas.
U svetlu ovih otkrića, čini se da je Ajnštajnova poruka o toleranciji, ljudskim pravima i kritičkom razmišljanju i dalje aktuelna. Njegov život i dela pozivaju nas da se borimo za pravdu i razumevanje, bez obzira na političke ili društvene okolnosti. Peter fon Beker, kroz svoje istraživanje, ne samo da nam pruža uvid u Ajnštajnov privatni život, već i podseća na važnost kritičkog mišljenja i otpornosti na nepravdu, što su vrednosti koje su potrebne i u današnjem svetu.
