Kabinet predsednika Crne Gore Jakova Milatovića je uputio dopis zaštitnici imovinsko-pravnih interesa, Bojani Ćirović, u kojem se traži hitno preduzimanje mera radi zaštite državne imovine. Ova inicijativa dolazi u svetlu nedavnih izmena zakona o statusu potomaka dinastije Petrović Njegoš, zakona koji je usvojen 1. juna, a koji će se ponovo razmatrati u parlamentu 29. jula.
U dopisu se ističe da je šef države vratio zakon na odlučivanje jer se smatra da je njegov sadržaj u suprotnosti sa Ustavom Crne Gore. Prema ovom zakonu, dvorac „Kruševac“ u Podgorici, zajedno sa pripadajućim zemljištem, treba da se prenese u privatnu svojinu potomaka dinastije Petrović Njegoš. Predsednik Milatović naglašava da je Ustavom utvrđena obaveza države da štiti prirodnu i kulturnu baštinu, te da se i Evropski sud za ljudska prava poziva na ovu obavezu kada je u pitanju zaštita kulturnih dobara i drugih dobara od posebnog javnog interesa.
Kabinet predsednika smatra nužnim da zaštitnik imovinsko-pravnih interesa preduzme aktivne pravne radnje kako bi se sprečilo protivpravno otuđenje državne imovine. U ovom kontekstu, zakonom je predviđeno da se potomcima dinastije, uz dvorac, dodeljuje i pripadajuće zemljište, dok će država snositi troškove rekonstrukcije i opremanja iz kapitalnog budžeta. Međutim, potencijalni „kupac“ dvorca može biti samo država, po ceni koja će biti utvrđena na dan sticanja svojine, a potomci ne mogu da prodaju dvorac niti na drugi način raspolažu zemljištem.
Izmenama zakona su uklonjene odredbe koje su predviđale da, u slučaju da najpoznatija crnogorska dinastija nema potomaka po muškoj liniji, tradiciju treba da nastavi najstarije žensko dete. Takođe, zakonom se predviđa da se rad Fondacije Petrović Njegoš finansira sa 100.000 evra godišnje iz državnog budžeta.
Ovaj razvoj događaja izazvao je brojne reakcije u javnosti, s obzirom na značaj dvorca „Kruševac“ kao kulturnog i istorijskog simbola Crne Gore. Dvorac je izgrađen u 19. veku i predstavlja važno mesto za crnogorsku istoriju, ali i za kulturno nasleđe zemlje. Njegova zaštita je stoga od suštinskog značaja za očuvanje identiteta i tradicije Crne Gore.
Uprkos tome što postoje različita mišljenja o ovom zakonu, mnogi se slažu da bi državna imovina trebala ostati pod zaštitom države, kako bi se očuvala kulturna baština i sprečilo njeno otuđenje. U tom smislu, stav predsednika Milatovića i njegovog kabineta o potrebi zaštite državne imovine može se smatrati važnim korakom ka očuvanju identiteta Crne Gore.
Osim toga, pitanje statusa potomaka dinastije Petrović Njegoš takođe otvara šira pitanja o monarhiji i njenoj ulozi u savremenoj crnogorskoj društvenoj i političkoj strukturi. Dok se neki zalažu za obnovu monarhije, drugi smatraju da bi takav korak bio kontraproduktivan i da bi mogao izazvati dodatne tenzije unutar društva.
U svakom slučaju, predstojeće razmatranje zakona u parlamentu će zasigurno izazvati raspravu među poslanicima, ali i među građanima. Ovaj slučaj je još jedan pokazatelj složenosti odnosa između državne imovine, kulturne baštine i političkih interesa u Crnoj Gori.
U svetlu ovih događaja, važno je pratiti kako će se situacija dalje razvijati, kao i koje će odluke biti donete u parlamentu u vezi sa ovim zakonom. Očigledno je da pitanje zaštite državne imovine i kulturnog nasleđa ostaje ključno pitanje za budućnost Crne Gore.
