Slovenija će verovatno već u petak dobiti novog premijera, dugovečnog političara desnice Janeza Janšu, kojem bi to bio četvrti put na čelu vlade. Janša je sakupio dovoljno potpisa za kandidaturu, jer su ga, uz njegovu stranku SDS, podržali i poslanici iz Nove Slovenije Demokrate i „Resni.ce“. Njih 48 će biti dovoljno na glasanju u parlamentu. Time bi bila završena kriza slovenačkog političkog života pošto dosadašnji premijer Robert Golob nije dobio podršku stranaka levice i centra.
Janši predstoji da sastavi kabinet od 14 ministara, s tim da će najznačajnija mesta u vođenju spoljnih, unutrašnjih poslova i finansija dobiti SDS. Nejasno je koga će Janša imenovati za ministre i hoće li povući neke kadrove iz evropskih institucija koje je u Brisel poslao Robert Golob. Sa Janšom kao premijerom očekuju se značajne promene u slovenačkoj politici koje će se odraziti na sve građane Dežele. Janša će pokušati da dokaže da je dosadašnja vlast bila korumpirana, a promeniće se i položaj Slovenije na međunarodnom planu. Međutim, opšti utisak je da njegova vlada neće biti stabilna.
Janša je na političkom putu prošao kroz razne faze, od komunista do radikalnog desničara, a dao je značajan doprinos u rušenju Jugoslavije. Kao komentator „Mladine“ uhapšen je zbog odavanja vojnih tajni i bio osuđen na 18 meseci zatvora. Njegova politička karijera počela je u Komunističkoj partiji sa 17 godina, ali je ubrzo promenio stranu.
Četvrti mandat Janša najavljuje rečima: „Kada posao bude završen, idem u penziju“. Najavljuje bolji život za građane, a uspeo je da obezbedi podršku Zorana Stevanovića, novog predsednika parlamenta, koji takođe ne bi bio bez Janše na tom mestu. Posle osamostaljenja Slovenije, Janša je bio ministar odbrane, a zatim je osnovao Slovenačku demokratsku stranku kojoj je na čelu 30 godina. Prvi put je postao premijer 2004. godine, kada je sprovodio istrage nad političkim protivnicima, a ponovo je vodio vladu 2012. godine kada Zoran Janković nije uspeo da formira vladu, slično kao sada Golob.
Janša je bio praćen brojnim korupcionaškim aferama, jer nije mogao da objasni odakle mu 240.000 evra, a bio je osuđen na dve godine zatvora zbog afere „Patria“, koja se odnosila na navodno obećanje da će dobiti proviziju od finskog proizvođača vojnih vozila, ali je slučaj zastareo. Njegova stranka je bila povezana sa nekim neofašističkim grupama, a pred treći mandat vodio je kampanju „Ja sam Slovenac“. Uprkos svim tim aferama, Janša je uspeo da se održi na političkoj sceni.
Nedavni izbori u Sloveniji pokazali su da je bilo saradnje Janše sa izraelskom kompanijom koja je poznata po mešanju u izborne procese u drugim zemljama. Međutim, šta se tačno dogodilo nije do danas razjašnjeno. Janša se suočava sa izazovima u formiranju stabilne vlade i usvajanju reformi koje bi mogle uticati na budućnost Slovenije.
S obzirom na sve navedeno, dolazak Janše na vlast može doneti velike promene u slovenačkom društvu i politici. Njegova sposobnost da upravlja krizom i stvori koaliciju od ključnog je značaja za buduću stabilnost zemlje. Mnogi Slovenci su skeptični prema njegovim sposobnostima i njegovoj prošlosti, dok drugi vide priliku za promene koje bi mogle unaprediti ekonomiju i političku situaciju u zemlji.
U svakom slučaju, dolazak Janše na vlast označi novu eru u slovenačkoj politici, koja bi mogla uticati na unutrašnje i spoljne odnose Slovenije. Biće zanimljivo pratiti kako će se situacija razvijati i kakve će posledice imati na svakodnevni život građana.
