Hektar zemljišta u Evropskoj uniji u proseku košta oko 11.800 evra, ali cene njiva u Srbiji su često na sličnom nivou u nekim regijama, iako Srbija nije članica EU. Sremski okrug prednjači sa cenom od 14.200 evra po hektaru, dok se najpovoljniji komad zemlje može naći u Južnoj i Istočnoj Srbiji za oko 5.000 evra. Ove informacije dolaze iz izveštaja Republičkog geodetskog zavoda (RGZ).
Prema podacima RGZ-a, najskuplji kvadrat poljoprivrednog zemljišta prodat je u Jakovu, opština Surčin, po ceni od 39 evra po kvadratnom metru za parcelu od 4.097 kvadrata. U trećem kvartalu prošle godine, najviša vrednost ugovora za poljoprivredno zemljište iznosila je 8,15 miliona evra, za osam parcela ukupne površine 390,9 hektara, što je otprilike 20.800 evra po hektaru.
Ilija Kovačev, vlasnik agencije za nekretnine, ističe da je najtraženije poljoprivredno zemljište u Vojvodini, gde su cene najviše zbog plodnosti tla. On naglašava da kupci traže povoljne cene i kvalitetnu zemlju, slično kao prilikom kupovine stanova i kuća. Bačka je najtraženija, a zatim slede Srem i Banat. Cene se kreću od 18.000 do 20.000 evra po hektaru u Sremu, ali Kovačev upozorava da su mnoge cene predimenzionirane i da se postavlja pitanje isplativosti ulaganja.
Strancima je zabranjeno da postanu vlasnici poljoprivrednog zemljišta; to mogu biti samo fizička lica sa srpskim državljanstvom ili pravna lica registrovana u Srbiji. Kovačev napominje da je obrt kapitala u poljoprivredi spor, jer investicija mora biti planirana unapred, a povrat novca može doći tek nakon nekoliko godina.
U agencijama za nekretnine beleži se interesovanje ratara koji žele da prošire svoje posede, ali i pojedinaca koji žele da investiraju višak novca u zemljište. Ipak, vlasnici najčešće teško donose odluku o prodaji poljoprivrednog zemljišta, jer je teško očuvati imanje nego ga stvoriti. Naslednici često prodaju zemlju lakše nego originalni vlasnici, kaže Kovačev.
Trenutno je u Srbiji oglašeno 6.757 parcela za prodaju, pri čemu se 760 ili 10% odnosi na poljoprivredno zemljište. Ovi podaci ukazuju na to da postoji značajna ponuda obradivih površina, što pokazuje i postojanje interesa kako prodavaca, tako i kupaca. Iako se zemljište prodaje širom Srbije, najveća koncentracija oglasa je u Vojvodini, gde se nalaze plodne oranice pogodne za intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju.
Cene obradivog zemljišta u Evropskoj uniji su u 2023. godini bile najviše na Malti, dok su najniže registrovane u Hrvatskoj. Prema podacima Evrostata, prosečna cena jednog hektara obradivog zemljišta u EU iznosila je 11.791 evro, dok je prosečna godišnja cena zakupa obradivog zemljišta bila 173 evra po hektaru. Na Malti je prosečna cena hektara dostigla čak 283.039 evra, dok su najniže cene zabeležene u Hrvatskoj sa 4.491 evro po hektaru, Letoniji sa 4.591 evro i Slovačkoj sa 5.189 evra.
U vezi sa zakupom, najviša cena registrovana je u Holandiji, gde zakup iznosi 914 evra po hektaru, dok je najniža cena u Slovačkoj sa 67 evra. Ove informacije ukazuju na velike razlike u cenama zemljišta unutar Evropske unije, ali i na izazove i prilike koje stoje pred srpskim poljoprivrednicima i investitorima.
U svetlu ovih informacija, jasno je da tržište poljoprivrednog zemljišta u Srbiji ima svoje specifičnosti, a zainteresovani za kupovinu ili prodaju zemljišta treba pažljivo da analiziraju trenutne trendove i cene.
