U Budvi, na jednoj adresi, registrovano je neverovatnih 2.606 kompanija, što ukazuje na ozbiljne nepravilnosti u poslovanju. Ovi podaci dolaze iz Centralnog registra privrednih subjekata (CRPS), a prema informacijama iz podgoričkog portala Borba, većina ovih preduzeća su fiktivna. Naime, veliki broj njih je u vlasništvu stranih državljana, pretežno iz Turske, i funkcionišu samo „na papiru“, koristeći se kao paravan za boravak i dobijanje raznih dozvola u Crnoj Gori.
U zgradama koje se nalaze između Sekretarijata za urbanizam Opštine Budva i Uprave prihoda, registrovano je na hiljade kompanija koje nemaju stvarni poslovni prostor, zaposlene niti bilo kakvu ekonomsku aktivnost. Ove firme koriste identične adrese i kontakt informacije, a često dele iste predstavnike ili zastupnike. To ukazuje na organizovanu mrežu fiktivnih preduzeća koja se koriste za sticanje različitih privilegija koje donosi registrovanje firme u Crnoj Gori.
Prema informacijama s terena, agencije koje se bave „poslovnim asistiranjem“ nude usluge fiktivne registracije firmi za strane državljane. U praksi, strani državljani, najčešće iz Turske, osnivaju preduzeće s minimalnim kapitalom od jednog evra, što im omogućava da dobiju privremenu boravišnu dozvolu. Na ovaj način, oni legalizuju svoj boravak u zemlji, a istovremeno koriste sistem koji im omogućava da izbegnu strože procedure.
Jedan poreski inspektor, koji je želeo da ostane anoniman, otkriva da se na jednoj adresi može naći po stotinu firmi koje nikada nisu podnele nijednu poresku prijavu. Ovaj mehanizam se koristi širom crnogorskog primorja, ali Budva se ističe kao epicentar ovakvih aktivnosti. Ovakva situacija postavlja ozbiljna pitanja o zakonitosti i transparentnosti poslovanja u zemlji.
Fiktivna preduzeća predstavljaju veliki problem za privredu i poreski sistem Crne Gore. Ona ne samo da štete državnim prihodima, već i narušavaju konkurenciju, jer legalna preduzeća moraju da se bore s nelojalnom praksom ovih fiktivnih firmi. Na taj način, nastaje ozbiljna nerazmernost na tržištu, što može imati dugoročne posledice na ekonomski razvoj zemlje.
S obzirom na to da je Crna Gora popularna destinacija za strance, posebno turiste i investitore, ovakvi slučajevi fiktivnih preduzeća mogu odvratiti potencijalne investitore od ulaganja u zemlju. Zbog toga je važno da se vlasti ozbiljno pozabave ovim problemom i da implementiraju efikasne mere kako bi se suzbila pojava fiktivnih firmi i osigurala održivost privrednog sistema.
Neki od predloženih koraka uključuju strože provere registracije preduzeća, kao i transparentnost u vezi s vlasničkom strukturom kompanija. Takođe, neophodno je edukovati kako domaće, tako i strane investitore o zakonima i pravilima poslovanja u Crnoj Gori, kako bi se izbegle ove nepravilnosti.
Uprkos trenutnoj situaciji, postoji i nada da će se stvari promeniti na bolje. Sa sve većim pritiskom javnosti i međunarodnih organizacija, vlasti bi mogle biti primorane da preduzmu korake ka reformi i poboljšanju poslovnog okruženja. Samo tako Crna Gora može postati atraktivna destinacija za prave investitore i stvoriti stabilno i transparentno tržište koje će doprineti njenom ekonomskom razvoju.
U svetlu ovih informacija, potrebno je pokrenuti diskusiju o tome kako se može poboljšati situacija i sprečiti zloupotreba sistema. U tom smislu, važna je i uloga medija kao čuvara istine, koji ima zadatak da informiše javnost o ovakvim nepravilnostima i doprinese pritisku na vlasti da se pozabave ovim pitanjima. Samo zajedničkim naporima možemo doći do rešenja koja će zaštititi zakonite poslovne subjekte i doprineti stabilnosti ekonomije Crne Gore.
