Jedanaest porodica sa kupljenim stanovima u zgradi u Ulici Pere Veljkovića na Mirijevu suočava se sa teškom situacijom. Umesto da se usele u svoje nove domove, oni već gotovo godinu dana žive između kirije i rate za stan koji ne mogu da koriste. Ove porodice su uredno platile nekretnine, većina putem stambenih kredita, ali zgrada nema osnovne komunalne priključke, što je učinilo stanove neuseljivima. Investitor, prema rečima kupaca, postao je nedostupan, a zbog ovog problema pokrenut je sudski postupak. Svakodnevica ovih kupaca ostaje opterećena neizvesnošću i finansijskim pritiskom.
Od ukupno dvanaest stanova, jedanaest je prodato. Devet stanova je kupljeno putem kredita, dok su dva u potpunosti isplaćena. Jedan stan ostaje pod hipotekom investitora. I pored raznih načina kupovine, svi kupci dele istu sudbinu – imaju vlasništvo na papiru, ali nema mogućnosti da žive u svojim stanovima.
Jedna od kupaca, T. Č., izjavila je da je planirala da se useli još u julu prošle godine, dok su neki stanari očekivali useljenje nekoliko meseci ranije. „Umesto da započnemo život u ovom prostoru, već mesecima balansiramo između kirije i kredita,“ naglašava ona. Ova porodica je stan kupila preko agencije od pojedinca koji je, kako navode, do nedavno bio dostupan, ali je zatim prodao imovinu i prestao da odgovara na pozive.
Pravni zastupnik kupaca, Vukašin Barać, ističe da se ovde ne radi samo o probijanju rokova, već o ozbiljnom kršenju ugovornih obaveza. „U ovakvim slučajevima ne govorimo o ‘kašnjenju’, već o jasnom kršenju ugovora i ozbiljnom pravnom propustu investitora,“ naglašava Barać. On dodaje da kupci koji redovno izmiruju svoje obaveze ne bi trebali biti taoci neodgovornosti i lošeg upravljanja projektom.
Kako navode kupci, objekat je ostao nedovršen u ključnim segmentima. U nekim stanovima je postavljen parket, dok su drugi još u gruboj fazi izgradnje. Najveći problem je izostanak osnovne infrastrukture – zgrada nije priključena na struju, vodu ni kanalizaciju, što je čini neuseljivom. Dodatno nezadovoljstvo izaziva činjenica da investitor nije ispunio ni svoje ugovorne obaveze. Iako su predviđeni penali od 200 evra mesečno zbog kašnjenja, kupci nikada nisu dobili taj novac.
U potrazi za pravdom, kupci su pokrenuli sudski postupak, iako su svesni da će to potrajati. Slučaj iz Mirijeva ponovo otvara šire pitanje sigurnosti kupaca na tržištu nekretnina i odgovornosti investitora. Za jedanaest porodica, suština ostaje jednostavna i lična. Oni ne traže više od onoga što su već platili – svoj dom.
Ova situacija ukazuje na potrebu za boljom regulacijom tržišta nekretnina u Srbiji, kao i na važnost provere investitora pre kupovine. Mnogi kupci, poput ovih porodica, ostaju bez svojih prava i suočavaju se s velikim finansijskim gubicima. Činjenica da se sve više ljudi suočava sa sličnim problemima ukazuje na to da je neophodna veća zaštita potrošača i jasnija pravila za investitore.
U međuvremenu, porodice iz Mirijeva nastavljaju da se bore za svoja prava, nadajući se da će pravda biti zadovoljena i da će konačno moći da se usele u svoje domove. Njihov slučaj je simbol borbe mnogih koji su uložili svoje resurse u stambene projekte, nadajući se sigurnosti i stabilnosti koju dom pruža.
