Jedna osoba je lakše povređena u Beogradu prilikom pada sa visine od pet metara, saopštili su iz Vojno-medicinske akademije. Ovaj incident se dogodio tokom noći, a povređeni je odmah primljen na lečenje. Prema rečima predstavnika VMA, jučerašnji dan bio je „prosečna sreda“ po obimu posla, s tim da je pregledano više od 660 pacijenata, od čega je 440 bilo u hirurškom delu, a operacija je bilo deset.
Noć u Beogradu nije bila previše uznemirujuća, s obzirom na to da je registrovana samo jedna saobraćajna nesreća sa lakšim povredama. Prema informacijama koje je objavila Hitna pomoć, tokom noći su ekipe obavile ukupno 111 intervencija, od kojih je 20 bilo na javnim mestima. Najviše su se javljali hronični pacijenti, uključujući astmatičare, srčane bolesnike i psihijatrijske pacijente, što dodatno ukazuje na potrebu za brzim i efikasnim odgovorima medicinskih službi.
U situacijama kada se svedoci povrede, posebno pada sa visine, važno je znati kako postupiti. Prva pomoć može značajno uticati na ishod povrede, pa je ključno postupiti smireno i promišljeno. Osnovni koraci koje treba preduzeti uključuju procenu bezbednosti okruženja. Prvo, potrebno je proveriti da li je mesto bezbedno kako za povređenog, tako i za svedoka. U slučaju da postoji opasnost od ponovnog pada, urušavanja ili strujnog udara, neophodno je postupiti sa oprezom.
Nakon procene bezbednosti, sledeći korak je pozivanje hitne pomoći. Važno je odmah obavestiti službu o incidentu, precizno opisujući šta se dogodilo, visinu sa koje je osoba pala i trenutno stanje povređenog. Ne treba pomerati povređenog osim ako postoji neposredna opasnost, kao što su požar ili urušavanje. Osobe koje su pretrpele pad mogu imati ozbiljne povrede kičme, glave ili unutrašnjih organa, pa je važno ne preduzimati rizične radnje.
Provera vitalnih funkcija je sledeći korak. Ukoliko povređeni ne diše i nema puls, odmah treba započeti kardiopulmonalnu reanimaciju, uključujući masažu srca i veštačko disanje, sve dok ne stigne hitna pomoć. Takođe, ako postoji jako spoljašnje krvarenje, potrebno je pritisnuti ranu čistom tkaninom ili zavojem. U slučaju sumnje na prelom, važno je podići povređeni deo tela iznad nivoa srca, ali bez pomeranja osobe.
Imobilizacija povređenog dela tela je takođe važna, posebno ako sumnjate na prelom. Upotreba daske, štapa ili sličnog predmeta može pomoći u stabilizaciji povređenog područja. Pored toga, kako bi se sprečio šok, potrebno je pokriti povređenog ćebetom ili jaknom i smiriti ga razgovorom do dolaska medicinske ekipe.
Jedna od najvažnijih napomena je da nikada ne pokušavate da nameštate prelome ili povrede kičme. Najbitnije je da osoba miruje i da bude pod nadzorom dok ne stigne hitna pomoć. U ovakvim situacijama, brza i pravilna reakcija može značajno uticati na ishod povrede i oporavak povređenog.
Hitna pomoć i medicinske službe su ključne u ovakvim situacijama, a njihova spremnost i efikasnost mogu napraviti razliku između života i smrti. Zbog toga je važno da svi budemo svesni osnovnih koraka prve pomoći i da znamo kako se ponašati u kriznim situacijama.
