U poslednjih nekoliko dana, čačanska bolnica doživela je dva tragična ishoda koja su šokirala javnost i uzburkala emocije. Prvo je preminula četvorogodišnja devojčica Ema, a nedugo zatim i tridesetosmogodišnji muškarac iz Niša, oboje nakon operacija krajnika. Ove situacije su izazvale brojne diskusije o sigurnosti takvih hirurških zahvata i rizicima koji im mogu biti pridruženi.
Doktor Vladan Šubarević sa Instituta za majku i dete u Beogradu, razgovarao je o ovim incidentima i objasnio da operacije krajnika nisu rutinske, iako se smatraju među najčešće izvođenim hirurškim procedurama. On je naglasio da je smrtnost u vezi sa ovim operacijama veoma retka, ali da ipak nije isključena. Prema njegovim rečima, smrtnost kod operacija krajnika iznosi između 3 do 7 na 100.000 slučajeva, što predstavlja veoma mali procenat, ali je dovoljno značajno da se ne može smatrati rutinskim zahvatom.
Šubarević je istakao da je situacija sa malom Emom jedna od najtežih tragedija, jer gubitak deteta predstavlja neizmernu bol za porodicu i sve bliske osobe. On je naglasio da su ovakvi slučajevi izuzetno retki i da izazivaju sumnju u zdravstveni sistem. Njegova izjava ukazuje na to da postoji potreba za dodatnom pažnjom i oprezom prilikom izvođenja ovakvih operacija.
Jedan od ključnih trenutaka u ovakvim procedurama jeste buđenje iz anestezije, kada se može desiti niz komplikacija. Šubarević je objasnio da, iako postoje jasne procedure za rešavanje anestezioloških problema, nikada nije potpuno isključena mogućnost nastanka komplikacija. On je naveo da su anesteziolozi na Institutu veoma iskusni i da su učinili sve što je bilo u njihovoj moći, ali nažalost, nisu uspeli da spasu devojčicu.
U vezi sa samim operacijama, Šubarević je podelio razlike između operacije krajnika i operacije trećeg krajnika. Dok je operacija trećeg krajnika obično jednostavna i spada u bezbednije zahvate, operacija krajnika može biti složenija i nosi određene rizike, posebno u postoperativnom periodu. On je naglasio da je važno da se pacijent, naročito dete, posmatra nakon operacije, kako bi se na vreme prepoznale i reagovalo na moguće komplikacije.
Iako su operacije krajnika obično bezbedne, postoje situacije koje mogu dovesti do ozbiljnih komplikacija. Šubarević je ukazao na to da se u svetu veoma retko beleže smrtni slučajevi tokom operacija trećeg krajnika, što dodatno naglašava ozbiljnost situacije koja se dogodila u Čačku. On je istakao da je svaki pacijent jedinstven i da zahteva poseban pristup, a to podrazumeva i dodatne mere opreza tokom hirurških zahvata.
Na kraju, doktor je izrazio zabrinutost zbog ovih tragičnih događaja i naglasio potrebu za daljim istraživanjima i analizom kako bi se razumele sve potencijalne opasnosti koje prate ovakve operacije. Ove tragedije su otvorile mnoge važne teme u vezi sa zdravstvenim sistemom, standardima i procedurama koje se primenjuju u bolnicama širom zemlje.
Ova situacija ne samo da je izazvala tugu i gubitak za porodice, već je i postavila pitanja o sigurnosti u zdravstvenim institucijama, izazivajući javnost da se zamisli o tome koliko je zdravstvo spremno da se suoči sa izazovima i rizicima koji prate hirurške intervencije. U svetlu ovih događaja, važno je nastaviti sa diskusijom o unapređenju procedura i povećanju bezbednosti pacijenata.
