U svetu pozorišta postoje sezone koje zauzimaju posebno mesto u srcima gledalaca. Jedna takva sezona bila je u Teatru humanosti Fondacije Mozzart, smeštenom na Dorćolu. Ova sezona nije bila samo niz predstava, već je predstavljala most između umetnosti i humanosti, podsećajući nas da pozorište može biti i izvor nade i podrške za one kojima je pomoć najpotrebnija.
Svaki posetilac teatra nosio je sa sobom misiju. Svaka kupljena ulaznica značila je slanje humanitarne SMS poruke, a sredstva prikupljena na ovaj način su se udvostručavala zahvaljujući Fondaciji Mozzart. Ova praksa dovela je do prikupljanja impresivnih 5.830.000 dinara za lečenje građana, kao i dodatnih pet miliona dinara namenjenih Univerzitetskoj dečjoj klinici Tiršova i KBC Dragiša Mišović. Na taj način, svetla reflektora su postala svetlost podrške, a svaka predstava prilika da se učini dobro delo.
Sezonu je otvorila emotivna drama „Prah”, koju su iznijeli Nataša Ninković i Zoran Cvijanović. Ova predstava je postavila ton za ostatak sezone, koja je bila obeležena raznovrsnim i snažnim pozorišnim ostvarenjima. Publika je sa radošću pratila komediju „Anđela” sa Mima Karadžićem i Goranom Šušljikom, kao i „Zagonetne varijacije”, koja je ponovo potvrdila svoj status omiljenog komada.
Jedna od najzapaženijih predstava bila je „Uspomene Sare Bernar”, koju je izvela poznata Tanja Bošković, ostavljajući publiku bez daha. Duhovit i emotivan komad „Svlačenje” sa Jelicom Sretenović i Katarinom Žutić takođe je pobrao simpatije, dok je „Bogojavljenje” sa Svetozarom Cvetkovićem i Milovanom Filipovićem pružilo snažan dramatski doživljaj.
Teatar humanosti je imao tu sreću da ugosti i predstave iz Srpskog narodnog pozorišta, poput „Zajedno” i „Lutka sa kreveta broj 21”, donoseći raznovrsne umetničke izraze publici. Ove predstave su dodatno obogatile repertoar, pružajući snažne pozorišne doživljaje.
Među najuticajnijim predstavama se izdvaja „Dečije povrede”, u kojoj su Vuk Kostić i Sloboda Mićalović kroz svoj izvanredan performans doneli priču o ljubavi i odrastanju. Takođe, „Frenki i Džoni” je bila emotivna i duhovita predstava koja je zatresla srca publike, dok je Rale Milenković sa „Naši dani” potvrdio svoj status značajnog glumca i umetnika.
Pored pozorišnih predstava, Teatar humanosti je organizovao književne večeri sa poznatim autorima poput Mirjane Bobić Mojsilović i akademika Matije Bećkovića, koji su stvorili nezaboravne trenutke bliskosti između umetnika i publike. Muzičko veče Nikole Koja i benda Girls, Boys & Toys privuklo je veliku pažnju, pokazujući da se u teatra može uživati ne samo u drami, već i u muzici.
U okviru sezone, posebnu notu su dale predstave u produkciji Fondacije Mozzart, kao što su „Bašta sljezove boje” i „Španska pita”, koje su se bavile ozbiljnim temama i ostavile snažan utisak na publiku. Takođe, predstava „Ljubinko i Desanka”, koja se poigrava granicama između smeha i tuge, donela je dodatnu dimenziju repertoaru.
Sezona se zatvorila sa osećajem postignuća i nade. Teatar humanosti je uspeo da spoji umetnost i humanost, pružajući podršku onima kojima je to najpotrebnije. Svaka predstava bila je prilika za pomoć, a svaki aplauz simbol podrške. Ova sezona nije završena poslednjim izvođenjem; ona će živeti kroz osmehe onih koji su dobili pomoć, kao i kroz veru u to da pozorište može da menja svet kada mu se pridruže ljudi velikog srca.
U septembru, Teatar humanosti nastavlja sa radom na adresi Cara Dušana 35 na Dorćolu. Sa novim naslovima na repertoaru, i dalje će cvetati humanost i umetnost, ostavljajući snažan trag u zajednici.
