Mnogi ljudi koji su ikada tražili posao znaju koliko je teško napisati radnu biografiju koja će privući pažnju poslodavca. Ovo je posebno izazovno ako nemate mnogo radnog iskustva. U potrazi za rešenjem, mnogi pribegavaju preuveličavanju ili čak laganju o svom radnom iskustvu. Ova tema postala je predmet diskusije na društvenoj mreži „Redit“, gde je jedna studentkinja postavila pitanje o tome da li je u redu dodavati neistinite informacije u svoj CV.
Studentkinja, koja ima 23 godine i samo kratko iskustvo u butiku, razmišlja o tome da u svoj CV doda lažna radna iskustva kako bi povećala šanse za zapošljavanje. Njena zabrinutost je opravdana, jer je konkurencija na tržištu rada velika, posebno za mlade ljude bez ozbiljnijeg iskustva. Mnogi komentatori na forumu su se složili da je laganje u CV-ju uobičajeno, a neki su čak savetovali da se ne ustručava preuveličavati svoja znanja i veštine.
Mnogi su podelili svoja iskustva i savete. Neki su istakli da je u redu „folirati“ sve dok ne uspeš, dok su drugi preporučili da se u CV-u napišu veštine koje možete da dovedete u pitanje. Međutim, postavljaju se i pitanja o etici ovakvog ponašanja. Da li je moralno lagati da biste dobili posao? Iako su neki korisnici isticali da se laži isplate, drugi su upozoravali na moguće posledice.
Jedan od komentara je govorio o iskustvu u kojem je osoba lagala na intervjuu o tehnologijama koje nije poznavala. Iako je prošla intervju, ubrzo je shvatila da će morati da radi s tim tehnologijama, što joj je stvorilo veliki stres. Ovakva iskustva ukazuju na to da laganje može dovesti do ozbiljnih problema u radnom okruženju. U trenutku kada poslodavci preispituju informacije iz CV-a, otkriće laži može ugroziti vašu reputaciju.
Postoji i dilema oko toga koliko daleko ići u preuveličavanju. Većina komentara sugeriše da je u redu lagati, ali s merom. Na primer, neki su rekli da nije u redu staviti da ste radili nešto što nikad niste radili, ali da je sasvim prihvatljivo predstaviti se u boljem svetlu nego što je to stvarno. Ova taktika može biti korisna ukoliko se ne radi o lako proverljivim informacijama.
Saveti su varirali. Neki su preporučivali da se izbegavaju lako proverljive tvrdnje, dok su drugi ukazivali na mogućnost da se „napumpaju“ godine iskustva u određenim tehnologijama, ukoliko se to može pokriti znanjem. Na primer, neki su sugerisali da možete staviti radno iskustvo u čuvanju dece ili online časovima jezika, jer su to informacije koje se teže proveravaju.
U svakom slučaju, važno je razmisliti o posledicama laži u radnoj biografiji. Osim što može dovesti do gubitka posla, ukoliko se otkrije, može značajno oštetiti vašu reputaciju u industriji. Postoji mnogo primera ljudi koji su izgubili prilike zbog toga što su lagali u svojim CV-jevima. Dobar savet je da se fokusirate na svoje istinske veštine i iskustva, a ne na preuveličavanje ili laži.
U zaključku, dok je istina da se mnogi osećaju primorani da preuveličavaju svoja iskustva kako bi privukli pažnju poslodavaca, važno je razmotriti etičke aspekte ovakvog ponašanja. Možda je bolje fokusirati se na istinske veštine i nastaviti raditi na njihovom razvoju, nego se oslanjati na laži koje mogu imati dugoročne negativne posledice. U svetu rada, iskrenost i integritet su često ključni faktori za uspeh.
