Apelacioni sud u Beogradu je doneo odluku da Sretena Jocića, poznatijeg kao Joca Amsterdam, uslovno otpusti iz zatvora, gde je izdržavao kaznu od 15 godina. Ova odluka je rezultat preinačenja prvostepene presude koja je odbila njegovu molbu za uslovni otpust. Sud je naveo da odluka stupa na snagu odmah, a uslovni otpust može trajati najduže do 28. februara 2026. godine.
Jocić je osuđen zbog podstrekavanja na ubistvo Gorana Marjanovića 1995. godine. U obrazloženju suda istaknuto je da su se stekli svi zakonski uslovi za primenu uslovnog otpusta. Izveštaji iz zatvora ukazuju na to da je Jocić postigao značajan napredak tokom izdržavanja kazne, ispunjavajući opšte i individualne ciljeve tretmana. Sud je zaključio da se može očekivati da će se na slobodi dobro ponašati i da neće ponovo počiniti krivično delo pre isteka kazne.
Jocić je bio uhapšen 27. aprila 2009. zbog sumnje da je učestvovao u ubistvu hrvatskog novinara Ive Pukanića, ali je kasnije oslobođen svih optužbi. Nakon toga, 28. decembra 2012. godine, prebačen je iz Centralnog zatvora u Zabelu, gde je započeo izdržavanje kazne za podstrekavanje na ubistvo Marjanovića.
Ova odluka o uslovnom otpustu izazvala je pažnju javnosti, s obzirom na težinu dela za koje je Jocić osuđen. U Srbiji, uslovni otpust se često razmatra kada se proceni da je osuđena osoba rehabilitovana i da je ispunila uslove za raniji izlazak iz zatvora. U ovom slučaju, sud je smatrao da su svi potrebni kriterijumi zadovoljeni, što otvara vrata za Jocićev povratak u društvo.
Jocićeva kriminalna prošlost, uključujući umešanost u organizovani kriminal, dodatno komplikuje situaciju. S obzirom na to da je bio deo kriminalnih struktura, mnogi se pitaju kako će se ponašati nakon izlaska iz zatvora. Apelacioni sud je, međutim, bio jasan u svom obrazloženju da je napredak koji je Jocić postigao tokom izdržavanja kazne dovoljno značajan da bi zaslužio uslovni otpust.
Pitanje rehabilitacije osuđenih lica je tema koja izaziva brojne debate u društvu. Dok jedni smatraju da je važno pružiti drugu šansu onima koji su ispunili uslove, drugi izražavaju sumnju da će osobe sa teškom kriminalnom prošlošću moći da se reintegrišu u društvo bez ponovnog učestvovanja u kriminalnim aktivnostima. Odluka Apelacionog suda može se posmatrati kao test za Jocića, ali i kao pokazatelj kako pravosudni sistem pristupa pitanjima rehabilitacije.
U svakom slučaju, Jocićev izlazak iz zatvora izaziva interesovanje javnosti i medija. Njegovo ime je često povezivano sa organizovanim kriminalom i raznim kontroverzama, a sada će biti zanimljivo pratiti njegov život nakon zatvorske kazne. Da li će uspeti da ostane van kriminala i da se prilagodi normalnom životu, ostaje da se vidi.
Na kraju, ovaj slučaj ponovo otvara pitanje kako pravosudni sistem u Srbiji postavlja prioritete kada je u pitanju rehabilitacija i reintegracija osuđenih lica. U svetlu Jocićevog slučaja, društvo će nastaviti da se bavi pitanjima pravde, sigurnosti i mogućnosti drugog početka za one koji su prethodno učinili ozbiljna krivična dela.
