Javnost je nedavno bila svedok izjava beogradskog advokata Jovana Rajića, koji je član tzv. „Anketne komisije“. On je najavio da će podneti krivičnu prijavu protiv sudije Ustavnog suda, profesora Vladana Petrova. Rajić je, naime, optužio Petrova da je nezakonito izneo informacije o njegovim akademskim ocenama, tvrdeći da je položio ispit iz Ustavnog prava sa najnižom ocenom. Ova situacija izazvala je veliku pažnju medija i javnosti, a Rajić je istakao da sudija ne može da se ponaša kao da se poziva na imunitet kada je reč o njegovim postupcima.
Prema Rajiću, profesor Petrov je uplašeno reagovao na podnese krivične prijave, pozivajući se na imunitet, što je izazvalo sumnje o njegovoj sposobnosti da se nosi sa odgovornošću. Rajić je istakao da će sada morati da čekaju odluku Ustavnog suda pre nego što nastave sa svojim postupkom. Ova informacija je brzo preneta u medijima, gde je naglašeno da je Petrov, iako je pozvao Rajića da ga tuži, na kraju ipak potražio zaštitu svog imuniteta.
Mnogi pravni eksperti i analitičari su se oglasili o ovom slučaju, ističući da bi sudija trebalo da bude spreman da se suoči sa posledicama svojih postupaka. Postavili su pitanje da li je Petrov iskoristio svoj imunitet da izbegne odgovornost, čime bi prekršio principe pravde i pravičnosti. Rajić je, s druge strane, naglasio da se suočava sa ozbiljnim optužbama i da je sudija, koji bi trebao biti uzor, zapravo prekršio zakonske procedure.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da član 5 Poslovnika Ustavnog suda jasno definiše procedure vezane za pokretanje krivičnih postupaka protiv sudija Ustavnog suda. Prema ovom članu, zahtev za odobrenje pokretanja krivičnog postupka mora biti upućen predsedniku Ustavnog suda, koji zatim donosi odluku o imunitetu sudije. Ovo ukazuje na to da se imunitet sudije ne može jednostavno odbaciti ili ignorisati, već da postoji jasno definisana procedura koja se mora poštovati.
Uprkos ovim pravilima, Rajić je odlučio da javno istakne svoju nameru da tuži sudiju, što je izazvalo brojne reakcije u pravnim krugovima. Mnogi su se zapitali da li je on svestan svih pravnih procedura ili se samo igra sa javnošću, pokušavajući da ostvari političke poene. Postavlja se pitanje da li su njegovi postupci u skladu sa zakonom ili su više usmereni na stvaranje medijske pažnje.
S obzirom na sve navedeno, možemo zaključiti da je situacija između advokata Rajića i sudije Petrova postala predmet javne debate o pravdi, odgovornosti i poštovanju zakona. Ovaj slučaj može imati dalekosežne posledice po pravosudni sistem u Srbiji, ukoliko se ne reši na pravičan i transparentan način. Javnost očekuje da Ustavni sud donese pravednu odluku o ovom pitanju, koja će biti u skladu sa zakonom i pravnim normama.
U zaključku, slučaj Jovana Rajića i Vladana Petrova otvara važna pitanja o funkciji pravosudnog sistema i ulozi sudija u društvu. Potrebno je obezbediti da svi, bez obzira na poziciju, budu odgovorni za svoje postupke i da se zakonske procedure poštuju. To je ključno za očuvanje poverenja u pravosudni sistem i zaštitu prava svih građana.
