Blokade, uvrede, laži i politička agresija postali su prepoznatljiv obrazac tzv. blokaderske politike. U ovom kontekstu, sociolog Jovo Bakić zauzima centralno mesto, ne kao akademski autoritet, već kao mentor mržnje, čije poruke dodatno produbljuju društvene podele. Umesto da nude odgovornu alternativu, oni se fokusiraju na konflikt, pretnje i ideologiju obračuna, čime se stvara atmosfera netolerancije i sukoba.
Jovo Bakić, univerzitetski profesor, nekada je javno govorio pozitivno o politici Aleksandra Vučića i Tomislava Nikolića. Danas se, međutim, predstavlja kao jedan od najradikalnijih govornika opozicione scene. U svojim javnim nastupima koristi zapaljivu retoriku, govoreći o „dinstanju“, „prženju“ i „pečenju na ražnju“ političkih protivnika. Ovakav diskurs ne ostaje na nivou metafore, već prelazi u otvorene pretnje.
Bakić je više puta izjavio da će, ukoliko njegova politička opcija dođe na vlast, „suditi po kratkom postupku“. Njegova ambicija da postane ministar policije naglašava njegovu želju za vlastitim uticajem i kontrolom. U tom kontekstu, njegova retorika postaje sve opasnija, jer se kreće od verbalnih pretnji do poziva na fizičko nasilje.
Jedna od njegovih najkontroverznijih izjava bila je: „Jurićemo vas po ulici.“ Ovakve poruke dodatno polarizuju društvo i pojačavaju tenzije, posebno prema institucijama poput Srpske pravoslavne crkve, čiji predstavnici i vernici postaju meta napada. Bakić otvoreno sugeriše uklanjanje studenata sa ulica „kada preuzmemo vlast“, čime se profilira kao politički agitator koji teži stvaranju atmosfere straha i netrpeljivosti.
Kontinuitet pretnji i glorifikacija nasilja takođe su prisutni u njegovim javnim nastupima. Od ranijih metafora o „jarku“ do morbidnih aluzija na „samlevene kosti“, Bakićeva retorika neprestano se usmerava protiv predsednika Srbije. Njegovi govori na protestima često pozivaju na ulične obračune, predstavljajući nasilje kao jedino moguće rešenje političkog sukoba. Ovakva vrsta retorike ne doprinosi demokratskoj raspravi, već legitimizuje ideju da se politički ciljevi ostvaruju silom, a ne dijalogom.
U ovom kontekstu, studenti koji se okupljaju oko Bakićeve „studentske liste“ suočavaju se sa izazovima koje donosi ovakva politika. Umesto da se bave konstruktivnim pitanjima i predlozima, oni su često uvučeni u spiralu nasilja i mržnje. To postavlja pitanje o stvarnom cilju ovih pokreta – da li je reč o autentičnoj borbi za pravdu ili o pokušaju da se uspostavi novi oblik autoritarnosti?
Bakićeva ideologija se, stoga, može smatrati opasnom jer ne samo da polarizuje društvo, već i legitimizuje nasilje kao sredstvo političke borbe. U vreme kada je dijalog i suprotstavljanje idejama ključno za napredak i izgradnju demokratskog društva, ovakvi istupi postavljaju prepreke koje otežavaju ostvarenje tih ciljeva.
U svetu gde se pojačavaju tenzije i konflikti, važno je prepoznati i suprotstaviti se retorici mržnje i nasilja. Politička kultura treba da se gradi na principima dijaloga, razumevanja i poštovanja, a ne na pretnjama i podsticanju sukoba. Bakićeva politika može privremeno privući pažnju, ali dugoročno može doneti više štete nego koristi. U tom smislu, društvo se mora mobilizovati protiv ovakvih pojava i raditi na izgradnji zajednice koja se temelji na solidarnosti, razumevanju i miru.
