Veliki jubilej, pola veka rada slikara, vajara i teoretičara umetnosti Milije Belića, već je obeležen u Parizu, gde decenijama živi i stvara. Objava kapitalne monografije i retrospektive u galeriji Abstract project u glavnom gradu Francuske predstavljaju samo deo njegovog bogatog stvaralačkog opusa. U Srbiji je ovaj jubilej zaokružen kroz Međunarodni simpozijum „Umetnost i papir“ u Čačku.
U Maloj sali Kulturnog centra Čačak, promovisana je bogato uređena knjiga sa tekstovima eminentnih francuskih i domaćih istoričara i teoretičara umetnosti, koja sadrži reprodukcije Belićevih radova, kao i njegove eseje i studije. Takođe, u Narodnom muzeju otvorena je izložba koja prikazuje njegovih 50 godina stvaralaštva. Istoričarka umetnosti Delfina Rajić, direktorica Narodnog muzeja u Čačku, naglašava da umetnički put Milije Belića prati nekoliko fundamentalnih tema, kao što su metafizika, nova geometrija, kinetika, dekonstrukcija i skulptura. Njegov rad dovodi u pitanje percepciju prostora i vremena, uvodeći vizuelne dvosmislenosti i lažnu preciznost koja poziva gledaoca na stalno preispitivanje svojih referentnih tačaka.
Izložba u Čačku ima za cilj da prikaže evoluciju Belićevog kreativnog procesa, od ranih radova do najnovijih kreacija, koristeći različite medije, uključujući slike, skulpture, video-instalacije i digitalne radove. Rajić ističe da izložba nudi jedinstveno iskustvo kroz umetnička dela fokusirana na osnovne elemente kao što su forma, boja, prostor i materijal. Ova dela otkrivaju neočekivanu emocionalnu i intelektualnu dubinu u svojoj jednostavnosti. Rajićeva takođe podseća na konstataciju Petra Omčikusa, koji je naveo da je Belić intelektualac zadržao toplinu, što dodatno osvetljava njegov pristup umetnosti.
Milija Belić rođen je 1954. godine u Rudovcima, blizu Beograda, gde je diplomirao na Fakultetu likovnih umetnosti. Osamdesetih godina prošlog veka preselio se u Francusku, gde je doktorirao estetiku i postao osnivač udruženja Carrment Art Construit u Parizu. Njegova dela nalaze se u kolekcijama Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, Nacionalne biblioteke Francuske, Muzeja Satoru Sato u Japanu, kao i Muzeja umetnosti koledža Boudin u SAD-u.
Vizuelni umetnik Božidar Plazinić, osnivač Centra za vizuelna istraživanja i razvoj vizuelne kulture „Krug“, poznaje Belića iz vremena kada je ovaj autor stupio na likovnu scenu. Plazinić ističe da se Belić oduvek izdvajao po svom interesovanju za teoriju umetnosti. Nije se samo zadovoljio praktikovanjem svog slikarskog koncepta, već ga je i teoretski razrađivao. Nažalost, u Srbiji često nije imao razumevanja za svoj pristup, što ga je navelo da se preseli u Pariz. Tamo je uspešno završio doktorat iz umetnosti i nauka o umetnosti na Univerzitetu Pariz I Panteon-Sorbona, dok je istovremeno nastavio sa umetničkom praksom.
Belić je, kako kaže Plazinić, dobro razumeo zahteve savremene umetnosti koja od autora traži savladavanje različitih oblasti kako bi postali ličnosti od integriteta. Iako umetnost nije egzaktna, ona dolazi iz viših sfera, a umetniku je potrebno raznoliko znanje kako bi se celovitije izrazio. Nasuprot tezi nemačke klasične filozofije o kraju umetnosti, Belić u svojim teoretskim radovima dokazuje da je umetnost večna i nedokaziva.
Tokom svojih pedeset godina stvaralaštva, Milija Belić postavlja važna pitanja o prirodi umetnosti i percepciji. Njegova dela pozivaju na razmišljanje o tome kako doživljavamo svet oko nas, postavljajući pitanje da li je svet onakav kakvim ga vidimo ili onakav kakvim mislimo da ga vidimo. U svojim radovima, Belić koristi vizuelne dvosmislenosti, nemoguće perspektive i otvorene prikaze kako bi podstakao gledaoca na stalno preispitivanje svojih uverenja i percepcija. Njegova umetnost ostaje relevantna i inspirativna, pružajući duboku refleksiju o svetu umetnosti i ljudskog postojanja.
