Milan Knežević, predsednik Demokratske narodne partije, nedavno je gostovao na Kurir televiziji, gde je otvoreno komentarisao tekuća politička dešavanja u Crnoj Gori nakon izlaska iz vlasti. U svom izlaganju, Knežević je istakao brojne izazove s kojima se zemlja suočava, posebno u kontekstu nacionalnog identiteta, jezika i zakonskih regulativa.
Knežević je napomenuo da su mu neki naveli da bi usvajanje zakona o državnoj zastavi ili zakona o državljanstvu moglo izazvati ozbiljne sukobe i „poteći krv na ulicama Crne Gore“. Ova izjava oslikava duboku podvojenost unutar društva, gde se različite političke i etničke grupe bore za prevlast i identitet.
Jedan od ključnih trenutaka u njegovom izlaganju bio je poziv na formiranje radnih grupa koje bi, prema njegovim rečima, samo odlagale rešavanje bitnih pitanja umesto da ih rešavaju. On je kritizovao predlog Milojka Spajića da se formiraju radne grupe koje će uključivati predstavnike svih političkih partija, nevladinih organizacija i različitih interesnih grupa, kao što su zaštitnici životinja ili ekolozi. Knežević smatra da ova inkluzivnost može biti kontraproduktivna, jer se pravi problemi ne mogu rešiti kroz dodatne birokratske strukture.
Osim toga, Knežević je istakao i jezičke razlike koje dodatno komplikuju situaciju u Crnoj Gori. Prema njegovim rečima, srpski jezik govori 44% građana, dok 33% koristi crnogorski jezik, koji se u praksi često preklapa sa srpskim. On je ukazao na to da postoje dva fakulteta na kojima se izučava crnogorski jezik, što dodatno ukazuje na lingvistički inžinjering koji se sprovodi u zemlji.
Crna Gora trenutno prolazi kroz period redefinisanja svog identiteta, gde se sve više postavlja pitanje ko zapravo poseduje ovu državu. Knežević je naglasio da su pitanja srpskog jezika, državnog državljanstva, nacionalnih simbola i odnosa sa Srbijom otvorena i da je potrebno pronaći rešenja koja će zadovoljiti sve strane. Njegovi komentari sugerišu da se zemlja suočava sa krucijalnim pitanjima koja se tiču njenog budućeg pravca.
U tom kontekstu, Knežević je povukao potez koji bi mogao značajno promeniti političku mapu Crne Gore. Njegova otvorenost u vezi sa problemima i izazovima s kojima se suočava zemlja, može privući pažnju kako domaće, tako i međunarodne javnosti. On je pozvao na dijalog između različitih etničkih i političkih grupa, naglašavajući potrebu za zajedničkim rešenjima i nacionalnim pomirenjem.
Na kraju, Knežević je izrazio zabrinutost da bi trenutni trendovi mogli dovesti do daljeg polarizovanja društva, što bi otežalo uspostavljanje stabilnosti i mira u zemlji. On je apelovao na sve političke aktere da prepoznaju važnost zajedničkog rada i dijaloga kako bi se izbegle tenzije i sukobi koji bi mogli imati ozbiljne posledice po društvo i državu.
U svetlu svih ovih komentara, jasno je da Crna Gora stoji na raskrsnici, gde se moraju doneti ključne odluke o njenoj budućnosti. Kneževićevi komentari su poziv na akciju, ali i upozorenje o ozbiljnosti trenutne situacije. Samo kroz otvoren dijalog i saradnju može se doći do rešenja koja će obezbediti stabilnost i prosperitet zemlje.
