U Bosni i Hercegovini, pitanja usklađivanja zakona sa evropskim regulativama postaju sve relevantnija, posebno u kontekstu integracija u Evropsku uniju i pristupanja SEPA (Jedinstvenom području plaćanja u evrima). SEPA omogućava jednostavnije i brže transakcije između zemalja članica, što je ključno za efikasno poslovanje i ekonomsku stabilnost. Međutim, trenutna situacija u BiH ukazuje na to da postoje značajne prepreke koje otežavaju usklađivanje sa potrebnim evropskim standardima.
Prvo, važno je razumeti šta SEPA zapravo predstavlja. SEPA je inicijativa Evropske unije koja omogućava pojedincima, kompanijama i institucijama da obavljaju plaćanja u evrima unutar jedinstvene teritorije kao da se radi o domaćim transakcijama. To uključuje direktne bankovne transfere, trajne naloge i platne kartice. U tom kontekstu, članstvo u SEPA-u donosi brojne prednosti, poput smanjenja troškova transakcija i povećanja efikasnosti.
Trenutno, zakonodavni okvir u Bosni i Hercegovini ne zadovoljava sve zahteve koje postavlja SEPA. Ovo se, pre svega, odnosi na propise o zaštiti potrošača, regulative vezane za elektronsko plaćanje, kao i na pravila o borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma. Nedostatak usklađenosti sa ovim regulativama može značajno otežati pristup domaćih banaka i poslovnih subjekata evropskom tržištu.
Jedan od ključnih problema je i nepostojanje jedinstvenog bankarskog sistema u Bosni i Hercegovini. Zemlja se sastoji od dva entiteta, Federacije BiH i Republike Srpske, kao i Brčko Distrikta, što dodatno komplikuje proces usklađivanja. Svaki od ovih entiteta ima svoje banke i regulative, što dovodi do fragmentacije tržišta i otežava implementaciju jedinstvenih pravila koja zahtevaju SEPA standardi.
Uprkos ovim izazovima, postoje i pozitivni znakovi. Vlasti BiH su svesne važnosti pristupanja SEPA-u i rade na unapređenju zakonskog okvira. U poslednjih nekoliko godina, bilo je nekoliko inicijativa koje su imale za cilj da se usklade domaći zakoni s evropskim standardima. Takođe, saradnja sa međunarodnim organizacijama, poput Svetske banke i Evropske komisije, može pomoći u ovom procesu.
Osim toga, unapređenje digitalizacije i elektronskog plaćanja u BiH može doprineti bržem postizanju ovog cilja. Sa sve većim brojem korisnika interneta i mobilnih aplikacija, postoji potencijal za razvoj modernih platnih sistema koji bi mogli olakšati transakcije i integraciju sa SEPA-om. Povećanje konkurencije među bankama i finansijskim institucijama takođe može biti motivator za brže usklađivanje sa evropskim regulativama.
Još jedan važan faktor koji treba uzeti u obzir je edukacija građana i poslovnog sektora o značaju SEPA-a. Mnogi ljudi i preduzeća u BiH nisu svesni prednosti koje donosi članstvo u ovom sistemu. Organizovanje kampanja i radionica koje bi informisale javnost o SEPA-u, kao i o prednostima elektronskog plaćanja, može doprineti većoj potražnji za uslugama koje bi mogle biti dostupne nakon pristupanja.
Zaustavljanje stagnacije u procesu usklađivanja zakona je od suštinskog značaja za ekonomsku budućnost Bosne i Hercegovine. Pristupanje SEPA-u može otvoriti vrata za nove investicije, poboljšati trgovinsku razmenu i povećati ekonomsku stabilnost. To bi takođe moglo dovesti do smanjenja troškova za preduzeća i potrošače, što bi im omogućilo lakše poslovanje i bolji životni standard.
U zaključku, iako postoje značajni izazovi u procesu usklađivanja zakona u Bosni i Hercegovini sa evropskom regulativom, postojanje volje i rad na unapređenju zakonskog okvira može dovesti do uspešnog pristupanja SEPA-u. To je put koji će zahtevati saradnju između vlada, banaka, poslovnog sektora i građana, ali će na kraju doneti brojne koristi za zemlju. Bosna i Hercegovina treba da iskoristi sve dostupne resurse i prilike kako bi postala deo jedinstvenog evropskog tržišta i omogućila svojim građanima i preduzećima da uživaju u svim prednostima koje SEPA nudi.
