Stručnjaci su došli do značajnog otkrića u vezi sa budućnošću čovečanstva, koristeći matematičku jednačinu poznatu kao Argument sudnjeg dana (Doomsday argument), koja sugeriše da bi postojanje ljudske vrste moglo imati svoju konačnu tačku. Ova teorija, koju je prvobitno predložio australijski astrofizičar Brendon Karter, poznata je i kao Karterova katastrofa. Njena suština leži u pretpostavci da postoji određeni, konačan broj ljudi koji će ikada živeti na Zemlji. Kada se taj broj „potroši“, dolaziće do kraja sveta kakvog poznajemo.
Prema izveštaju IFLScience, ova teorija se oslanja na Kopernikanski princip iz 16. veka, koji tvrdi da su naša posmatranja iz Zemljine perspektive prosečna i da ne zauzimamo posebno mesto u svemiru. Karterova katastrofa koristi ovu pretpostavku da bi izračunala koliko je ljudi verovatno živelo ili će živeti, na osnovu statističkih modela.
Logika koja stoji iza ovog argumenta koristi se vekovima za razna predviđanja. Na primer, fizičar Dž. Ričard Got III je koristio slične matematičke principe za određivanje trajanja predstava na Brodveju. Sada se ta matematika primenjuje na mnogo važnije pitanje: krajnji datum ljudske egzistencije.
Pretpostavljajući da je ukupan broj ljudi koji će postojati već određen, svaka osoba može se smatrati nasumičnom pozicijom unutar tog skupa. Na osnovu ovih pretpostavki, stručnjaci su došli do zaključka da postoji 95% šanse da je svaka osoba rođena unutar poslednjih 95% ukupnog broja ljudi koji će ikada postojati.
Procene sugerišu da je do danas rođeno oko 60 milijardi ljudi, što dovodi do matematičkog zaključka da bi ukupan broj ljudi mogao dostići 1,2 biliona. Karterova katastrofa takođe predviđa kraj ljudske civilizacije na osnovu stabilizacije svetske populacije na oko 10 milijardi ljudi i prosek životnog veka od 80 godina. Ova teorija smešta kraj čovečanstva u 11.146. godinu nove ere, što je otprilike 9.120 godina od sada.
Iako se ovaj vremenski okvir čini dalekim, ideja o mogućem kraju ljudske egzistencije izaziva nelagodu. Postoji i realna mogućnost da bi naša planeta mogla postati nenastanjiva zbog klimatskih promena mnogo ranije. Dugoročno gledano, Zemlja će se suočiti sa širenjem Sunca, koje će je na kraju progutati, što dodatno ukazuje na neizbežnost nestanka čovečanstva.
Ova teorija, iako intrigantna, otvara diskusiju o sudbini čovečanstva i izaziva pitanja o našem mestu u univerzumu. Dok neki veruju da se nalazimo u poslednjim fazama ljudske egzistencije, drugi ukazuju na to da se možda nalazimo u prvih pet procenata ukupnog postojanja čovečanstva. Bez obzira na to, Karterova katastrofa ostaje fascinantna teorija koja nas podseća na prolaznost života i prirodu našeg postojanja.
