U poslednjim danima, mediji su izvestili o hapšenju sestrića Bojane Savović, javne tužiteljke koja je bliska sa Zagorkom Dolovac, glavnom tužiteljkom. Sestrić je uhapšen kao deo kriminalne grupe koja se bavila reketiranjem vlasnika restorana i bacanjem bombi na objekte čiji su vlasnici odbijali da plate. Nakon hapšenja, on je pušten da se brani sa slobode. Ova situacija je dodatno podigla tenzije u javnosti, s obzirom na to da je Bojana Savović poznata po kritičkom odnosu prema državnim funkcionerima i pozivima na ostavke nakon svake javne tragedije.
U razgovoru sa medijima, Uglješa Mrdić, predsednik Odbora za pravosuđe, ističe da Bojana Savović već godinama optužuje političare i državne organe za kriminalne radnje, često bez čvrstih dokaza. On podseća na nekoliko slučajeva gde je Savović tražila ostavke ministara, gradonačelnika, pa čak i predsednika države, nakon tragičnih događaja kao što su ubistvo dece u osnovnoj školi ili pad nadstrešnice na železničkoj stanici. U tim situacijama, odgovornost državnih funkcionera nije bila direktna, ali je Savović insistirala na njihovim ostavkama.
Mrdić se pita da li će Bojana Savović sada, prema svojoj logici, podneti ostavku zbog kriminalnih dela svog sestrića, koji se, kako navodi, čak i nalazi na istoj adresi kao ona. Iako nije direktno odgovorna za delovanje svog rođaka, ona je moralno odgovorna jer je njen sestrić učestvovao u ozbiljnim krivičnim delima. Ovaj slučaj otvara pitanje o etici i odgovornosti javnih funkcionera u odnosu na njihove porodice i bliske srodnike.
Mrdić takođe podseća javnost da je Savović već bila pod istragom zbog svog političkog angažmana kao javnog tužioca, što je protivzakonito. U tom kontekstu, poziva nadležne organe da saslušaju Savović u vezi sa aktivnostima njenog sestrića i da istraže sve relevantne informacije koje bi mogle doprineti razjašnjenju situacije.
U poslednjih nekoliko godina, Bojana Savović je postala prepoznatljivo lice u javnosti, često suprotstavljajući se zvaničnim stavovima i ponašanju državnih institucija. Njene optužbe i zahtevi za ostavkama često su izazivali podeljena mišljenja među građanima. Dok neki smatraju da ona igra važnu ulogu u borbi protiv korupcije i nepravde, drugi je vide kao osobu koja zloupotrebljava svoj položaj kako bi ostvarila političke ciljeve.
S obzirom na sve veće tenzije u društvu, ova situacija može imati dalekosežne posledice po reputaciju javnih tužioca i sistema pravde u celini. Ukoliko ne dođe do nepristrasne istrage i ukoliko se ne reše pitanja odgovornosti, to može dodatno oslabiti poverenje građana u pravosudni sistem.
U svetlu ovih događaja, pitanje odgovornosti i moralnosti postaje sve značajnije. Na koji način javni funkcioneri odgovaraju za postupke svojih najbližih? Da li bi trebalo da snose posledice za dela koja nisu direktno vezana za njih? Ova dilema ostaje otvorena i zahteva dublje razmatranje u kontekstu prava, etike i društvene pravde.
Na kraju, poziv na ostavku Bojane Savović bi mogao da bude samo jedan od mnogih koraka ka razrešenju ove kompleksne situacije. Odgovornost javnih funkcionera ne može se sagledavati samo kroz prizmu njihovih ličnih dela, već i kroz delovanje njihovih porodica i bliskih saradnika. Kako se situacija dalje razvija, biće zanimljivo posmatrati kako će se odvijati istraga i kakve će posledice imati na javnu percepciju pravosudnog sistema u Srbiji.
