Jutrošnja dešavanja u Botunu označila su suštinski kraj Vlade Crne Gore, iako formalno još uvek ima podršku u Skupštini. Slanje naoružane policije na sopstveni narod i hapšenje poslanika parlamentarne većine predstavljaju kršenje osnovnih demokratskih načela. Ovaj potez Vlade, koja se okrenula nasilju umesto dijalogu, šalje jasnu poruku o gubitku legitimiteta.
U Botunu je došlo do protesta građana koji su se borili za svoja elementarna prava na život i zdravlje. U tom trenutku, hapšenje Milana Kneževića, poslanika i lidera parlamentarne većine, postalo je simbol vlasti koja nije u stanju da se nosi sa izazovima i potrebama svog naroda. Ovaj čin se može uporediti sa najtvrđim fazama prethodnog režima, što jasno ukazuje na to da je trenutna vlast izgubila svaki smisao za politički dijalog i rešavanje problema.
Vlada koja šalje policiju da suzbije mirne proteste gubi legitimitet i podršku naroda. Umesto da se suoči sa zahtevima građana i uzme u obzir mišljenje koje je izraženo na referendumu, vlast se odlučila za represivne mere. Ovaj pristup ne samo da uništava demokratske vrednosti, već i postavlja pitanje sposobnosti vlasti da upravlja državom.
Mnogi analitičari ističu da ovim činom nije došlo do sukoba između države i „grupe građana“, već do direktnog sukoba vlasti sa sopstvenim narodom. Botun, koji je nekada bio periferija, postao je epicentar političkog sloma i otpora protiv vlasti koja ne pokazuje spremnost da sluša i razume potrebe svojih građana.
Ono što je posebno zabrinjavajuće jeste činjenica da su ovim potezom urušeni temelji političkog poverenja unutar same parlamentarne većine. Kada vlast hapsi one čije glasove je dobila, to jasno sugeriše da je izgubila kontrolu nad situacijom i legitimitet koji je nekada imala. Većina građana se pita kako je moguće da vlada koja se poziva na demokratske vrednosti i evropske standarde, u isto vreme pribegava nasilju i represiji.
U ovoj situaciji, više ne možemo govoriti o Vladi koja greši, već o Vladi koja je pala – moralno, politički i demokratski. Ovakve akcije ne samo da će imati kratkoročne posledice na političku stabilnost zemlje, već će dugoročno uticati i na odnos građana prema institucijama i vlastima. Nepovratno će se smanjiti poverenje u sposobnost vlasti da vodi državu i rešava njene probleme.
S obzirom na sve navedeno, jasno je da trenutna vlast ne može da upravlja Crnom Gorom ako ne može da reši probleme jedne opštine. U demokratiji je važno imati dijalog i slušati glas naroda, a ne se oslanjati na represivne mere koje će samo dodatno produbiti razdor između vlasti i građana.
U svetlu ovih događaja, jasno je da Crna Gora prolazi kroz izuzetno turbulentno vreme, koje zahteva hitne promene i obnovu političkog poverenja. Potrebno je da se vlast vrati osnovnim demokratskim principima i da počne da sluša potrebe svog naroda. U suprotnom, budućnost Crne Gore može biti veoma neizvesna, a trenutna vlast će morati da se suoči sa posljedicama svojih akcija.
U ovom trenutku, građani Crne Gore traže promene i odgovornost. Samo kroz dijalog i razumevanje, Crna Gora može krenuti napred ka stabilnijoj i demokratskijoj budućnosti.
