U trenutku kada se suočavamo s unutrašnjom borbom i osećajem nemoći, često tražimo pomoć iznad nas, kao da očekujemo da će rešenje naših problema doći samo od Boga. Međutim, starac Pajsije Svetogorac nas podseća da Božija pomoć ne dolazi bez naše lične inicijative. On naglašava da je važno preuzeti odgovornost i aktivno se boriti za svoje mesto u životu. Kako bi Bog mogao da pomogne čoveku, čovek mora prvo da se potrudi: „Ako čovek sam ne želi sebi da pomogne, ni Bog neće moći da mu pomogne“, kaže starac Pajsije.
Ova izjava preusmerava našu pažnju sa pasivne nade na aktivnu borbu. Vera i molitva ne funkcionišu kao magični prekidači; zahtevaju od nas trud, samoprevazilaženje i spremnost da preuzmemo inicijativu. Starac Pajsije nas uči da nije dovoljno da se oslanjamo na Božiju milost bez da sami činimo nešto po tom pitanju. Naša odgovornost je ključna u procesu duhovnog rasta.
U pravoslavnom učenju, postoji duboka povezanost između vere i dela. Starac Pajsije podseća da Božija pomoć ne umanjuje našu odgovornost, već je osnažuje. Kada se trudimo, kada delamo s iskrenošću i voljom, Božija milost postaje vidljiva. Tada unutrašnji mir, za kojim tragamo, prestaje da bude nedostižan san i postaje stvarnost koju gradimo sopstvenim postupcima.
U svetlu ovog učenja, važno je posmatrati i čitanje Jevanđelja. U Poslanici Svetog apostola Pavla Jevrejima, Pavle naglašava značaj vere kroz primere ljudi koji su se suočili sa izazovima. Avraam je, na primer, pokazao veru prinosivši Isaka, a njegova vera je bila nagrađena. Ovi primeri nas podsećaju na to koliko je važno da naša dela budu u skladu sa verom koju ispovedamo.
U Jevanđelju po Marku, Isus upozorava na opasnosti sablazni i naglašava važnost ličnog truda u duhovnom životu. Upozorava da je bolje izgubiti deo sebe, nego biti bačen u propast. Ove reči nas podstiču da preuzmemo odgovornost za svoje postupke i da se trudimo da budemo bolji ljudi. Dela su neophodna, a naša odgovornost je da ih učinimo, čak i kada to zahteva žrtvu.
U ovom kontekstu, starac Pajsije nas podseća da iskrena ispovest može osloboditi dušu od nevidljivih rana. To je put ka unutrašnjem miru i duhovnom rastu. Čak i u najmračnijim trenucima, strpljenje i vera mogu pokazati put ka ljubavi i svetlosti koju Bog nudi svima. Poruka svetitelja je jasna: svaka nova godina može biti prilika za dobra dela i duhovni rast.
U današnjem svetu, gde su mnogi ljudi preplavljeni stresom i nesigurnošću, starac Pajsije nudi jednostavno, ali duboko rešenje. Posvetiti vreme Isusovoj molitvi može doneti radost i osloboditi nas od stresa. Sreća ne zavisi od spoljnog sveta, već od naših unutrašnjih stavova i dela. Učenje o važnosti lične odgovornosti i aktivne vere pruža nam ohrabrenje da se suočimo sa životom hrabro i s nadom.
Na kraju, starac Pajsije Svetogorac nas podseća na suštinsku istinu: Bog ne preuzima naše mesto, već nas vodi ka njemu. Naša dužnost je da učinimo korak napred, da preuzmemo odgovornost i da se trudimo da ostvarimo svoju veru kroz dela. U tom procesu, Božija milost će nas pratiti i voditi ka unutrašnjem miru koji svi tražimo.
