Jedna od najznačajnijih štetočina u poljoprivredi, krompirova zlatica, predstavlja ozbiljnu pretnju za useve krompira, ali i za druge biljke iz familije Solanaceae, uključujući plavi patlidžan i paradajz. Ova štetočina poreklom iz Severne Amerike, pojavila se na našim prostorima tek nakon Drugog svetskog rata i danas je gotovo nemoguće gajiti krompir bez njenog suzbijanja. To dodatno povećava troškove proizvodnje i negativno utiče na prinos.
Na teritoriji Srbije, usevi krompira se nalaze u različitim fazama razvoja u zavisnosti od datuma setve i odabranih sorti. Biljke koje su posadjene ranije, namenjene letnjoj proizvodnji, su u fazi intenzivnog rasta, dok se usevi za jesenju proizvodnju nalaze u fazi nicanja. Nedavni vizuelni pregledi parcela pokazali su prisustvo odraslih jedinki krompirove zlatice i položenih jaja.
Odrasli insekti su lako prepoznatljivi po svom žuto-narandžastom telu, koje je dugačko oko jednog centimetra i ima deset uzdužnih crnih pruga. Ovi insekti prezimljavaju u zemljištu, na parcelama gde se krompir gajio prethodnih godina, na dubini od 10 do 30 centimetara. U proleće, kada temperatura zemljišta pređe 12 stepeni, imago izlazi na površinu i odmah započinje ishranu novim listovima.
Larve, koje se pojavljuju pet do 15 dana nakon polaganja jaja, predstavljaju najveću pretnju. One su crvenkasto-braon boje, a kasnije postaju narandžaste, sa tamnosmeđim mrljama. Ove larve su veoma aktivne i proždrljive, hraneći se listovima krompira i u slučaju neadekvatne reakcije mogu potpuno uništiti lisnu masu, što direktno utiče na prinos krtola. U agroekološkim uslovima Srbije, krompirova zlatica ima dve generacije godišnje, pri čemu se druga generacija javlja tokom leta, a odrasli insekti odlaze u zemljište na prezimljavanje krajem avgusta.
S obzirom na to da je krompirova zlatica postala otporna na određene hemijske preparate, neophodno je primeniti raznovrsne agrotehničke, biološke i hemijske mere za njeno suzbijanje. Jedna od ključnih agrotehničkih mera je plodored. Gajenje krompira na istom mestu godinama može dovesti do čestih infestacija. Preporučuje se da nakon krompira, na parceli budu posađene ozime žitarice, kukuruz ili mahunarke. Beli i crni luk su takođe dobri predusevi jer repelentno deluju na štetočinu.
Mehaničko uklanjanje odraslih insekata ili jaja sa naličja lista može se primeniti na manjim parcelama ili u baštama. Na većim površinama koriste se specijalne mašine za usisavanje. Kada je reč o hemijskim merama, insekticidi na bazi acetamiprida, metaflumizona i hlorantraniprola se koriste za suzbijanje ove štetočine. Preporučuje se primena hemijskih sredstava kada je prisutno 20 larvi po biljci ili 20% oštećenja na lisnoj masi.
Poljoprivredni proizvođači se savetuje da redovno obilaze i pregledaju svoje useve kako bi na vreme reagovali primenom nekih od navedenih mera. Proaktivan pristup može značajno smanjiti štete koje krompirova zlatica može prouzrokovati, a time i povećati prinos i kvalitet proizvodnje. U borbi protiv ove štetočine, ključna je kombinacija različitih metoda, kako bi se obezbedilo održivo gajenje krompira i drugih biljaka osetljivih na ovu opasnu štetočinu.
Ova situacija ukazuje na važnost obrazovanja poljoprivrednika o najboljoj praksi u suzbijanju štetočina i primeni integrisanih metoda upravljanja, kako bi se osigurali bolji prinosi i ekonomska održivost u poljoprivredi. Pravilnom primenom agrotehničkih mera, moguće je značajno smanjiti uticaj krompirove zlatice na useve i očuvati zdravlje bilja.
