Predsednik Demokratske narodne partije (DNP) Crne Gore, Milan Knežević, izneo je ozbiljne optužbe u Skupštini, tvrdeći da su temelj privatne države Mila Đukanovića šverc nafte, cigareta i kokaina. Ovime je otvorio debatu o kriminalnim aktivnostima koje su, prema njegovim rečima, oblikovale crnogorsku politiku i društvo u poslednjim decenijama.
Knežević je istakao da svaki put kada pokuša da razgovara o privatizaciji i kriminalu, odmah se suočava sa napadima i pritiscima, uključujući i optužbe da ga je poslala BIA ili da mu je Aleksandar Vučić rekao šta da kaže. I pored tih pritisaka, Knežević veruje da su njegovi stavovi potvrđeni brojnim dokazima, uključujući i skandalozne prepiske sa platforme Skaj, koje, kako tvrdi, ukazuju na široku umiješanost raznih državnih i bezbednosnih struktura u šverc.
On je naveo da su švercovane cigarete i kokain prisutni svuda, pa čak i u domovima običnih građana. Ovaj problem, prema Kneževiću, nije izolovan, već je ukorenjen u institucijama kao što su policija, tužilaštvo i sudstvo. On se osvrnuo na konkretne primere, poput šverca kokaina na brodu Jadran, koji traži Hrvatska, kao i na slučajeve korišćenja diplomatske pošte za transport narkotika.
Knežević je takođe spomenuo različite načine na koje su švercovane droge, navodeći primere poput bananama i slatkiša, sugerišući da je crnogorski narod veoma snalažljiv kada je reč o švercu. Ovo dovodi do ozbiljne kritike na račun države, koja, umesto da se bavi razvojem brendova kao što su Njeguški sir i pršuta, više je poznata po švercu kokaina i cigareta.
On je u svom izlaganju, pored šverca, kritizovao i trenutnu vlast, posebno premijera Milojka Spajića i predsednika Jakova Milatovića, naglašavajući da put ka Evropskoj uniji ne bi trebao da bude trka za zatvaranje poglavlja, već da bi vlasti trebale da rade u interesu građana i države.
Knežević je naglasio da su poglavlja 11 i 13 zatvorena zahvaljujući uticaju Zećana u Parizu, implicirajući da trenutna vlast ne radi dovoljno na unapređenju crnogorskih interesa. Takođe je upozorio da bi bilo kakvo nepridržavanje ovih principa moglo imati ozbiljne posledice za zemlju.
U svom izlaganju, Knežević je takođe osvrnuo na pitanje nacionalnog identiteta i kako se prema Srbima u Crnoj Gori postupa. Spomenuo je incident u kojem je uhapšen državljanin Srbije zbog izjava o Crnoj Gori, dok su istovremeno Hrvati koji su skandirali protiv Srba bili nagrađeni. Ova situacija, prema njegovom mišljenju, ukazuje na dvostruke standarde u pristupu prema različitim etničkim grupama u zemlji.
Knežević je završio svoj govor pozivajući na ozbiljno razmatranje trenutnog stanja u Crnoj Gori i na potrebu za promenom pristupa prema kriminalu i švercu. On smatra da crnogorski narod zaslužuje bolje, te da bi vlasti trebale preuzeti odgovornost za stanje u društvu i raditi na vraćanju poverenja građana.
Sve u svemu, Kneževićeve tvrdnje otvaraju važnu debatu o stanju u Crnoj Gori, o uticaju kriminala na društvo i o tome kako trenutna vlast reaguje na ove izazove. Njegova izlaganja su podstakla mnoge da se zapitaju o pravim temeljima crnogorskog društva i o pravcu u kojem se zemlja kreće.
