Da bi voće i povrće sazrelo preko noći, nesavesni proizvođači koriste nedozvoljeni etrel – preparat koji može da ima i štetne posledice po zdravlje. Ovaj slučaj postaje sve češća tema u domaćim medijima, a stručnjaci upozoravaju na potencijalne opasnosti koje dolaze sa upotrebom ovog hemijskog sredstva. Iako je poznato da se etrel koristi u poljoprivredi, njegov uticaj na zdravlje potrošača i kvalitet hrane ostaje otvoreno pitanje.
Prema rečima doktora poljoprivrede Luke Radoje, etrel je biljni hormon koji ima negativne posledice za biljke koje se tretiraju ovim sredstvom. Njegova jedina namena je ubrzavanje sazrevanja plodova, što se postiže prekidanjem veze između peteljke i ploda. Radoja objašnjava da se etrel najčešće koristi za paradajz, lubenice i višnje, iako je teško prepoznati tretirane plodove golim okom. Ipak, kada se proba, jasno je da ti plodovi nemaju pravi ukus.
U praksi, tržište je prepuno voća i povrća koje može izgledati savršeno, ali zapravo je tretirano hemikalijama. Paradajz i lubenice koje su prošle kroz ovaj proces mogu imati više vode i manje ukusa, što je za potrošače ozbiljna zabrinutost. Radoja napominje da je etrel korišćen u manjoj meri nego što se misli, ali čak i mali broj proizvođača može da izazove veliku zabrinutost među potrošačima.
Tretirane lubenice, na primer, prepoznaju se po karakterističnom zvuku kada se kucne. Ako zvuk nije „zvučan“, plod može biti prazan i bezukusan. Radoja naglašava da bi potrošači trebali biti oprezni i obratiti pažnju na kvalitet voća koje kupuju. U nekim slučajevima, etrel može dovesti do promene u teksturi ploda, koji postaje sunđerast i bez ukusa.
Pitanje zdravlja potrošača je ključno, jer upotreba nedozvoljenih supstanci može imati dugoročne posledice. Mnogi potrošači nisu svesni rizika koje donosi konzumacija voća i povrća tretiranog etrelom. Iako se možda čini da je upotreba ovog sredstva bezopasna, stručnjaci upozoravaju da može izazvati razne zdravstvene probleme.
S obzirom na sve veće zahteve za zdravim i prirodnim proizvodima, ovo pitanje postaje sve važnije. Potrošači žele da budu sigurni da jedu zdravu hranu, a ne plodove koji su prošli kroz hemijske tretmane. Kada se radi o voću i povrću, prirodni kvalitet bi trebao biti prioritet, a ne brzina prodaje.
U poslednje vreme, tržište je postalo sve više zasićeno voćem i povrćem koje izgleda savršeno, ali zapravo može biti tretirano hemikalijama. Radoja savetuje potrošačima da budu oprezni i da proveravaju poreklo proizvoda pre kupovine. Takođe, apeluje na proizvođače da se pridržavaju zakona i da ne koriste nedozvoljene supstance kako bi zaštitili zdravlje potrošača.
Stručnjaci smatraju da je potrebno više edukacije i informisanja potrošača o potencijalnim opasnostima koje dolaze sa konzumacijom voća i povrća tretiranog hemijskim sredstvima. Takođe, vlasti bi trebalo da preduzmu strože mere kontrole i inspekcije kako bi se osiguralo da se na tržištu ne nalaze proizvodi koji mogu biti štetni za zdravlje.
Na kraju, važno je naglasiti da je kvalitet hrane od suštinske važnosti za zdravlje pojedinca i zajednice. Potrošači bi trebali da zahtevaju više informacija o proizvodima koje kupuju i da se bore za svoje pravo na zdravu hranu. Kako bi se osigurala sigurnost i kvalitet, neophodno je da svi učesnici u lancu proizvodnje hrane, od farmera do potrošača, preuzmu odgovornost.
