Mnogi vlasnici pasa se suočavaju sa izazovom kada njihov ljubimac ne reaguje na poziv, posebno u stimulativnim okruženjima poput parkova. Ipak, postoji jednostavna, ali veoma efikasna metoda koja može pomoći u poboljšanju komunikacije i poslušnosti – uspostavljanje kontakta očima.
Treneri pasa naglašavaju da je prvi korak ka boljoj interakciji sa psom upravo kontakt očima. Pre nego što mu pružite neku nagradu, poput šetnje ili puštanja iz povoca, sačekajte da vas pas pogleda. Ova tehnika pomaže psu da shvati da je pažnja na vlasnika povezana sa pozitivnim ishodima. Na taj način pas postepeno uči da se samoinicijativno „prijavljuje“ vlasniku, čak i kada je okružen brojnim ometajućim faktorima.
Još jedna veoma uspešna metoda za jačanje veze između vlasnika i psa je ručno hranjenje. Umesto da pas dobije obrok iz posude, neka svaku granulu hrane zasluži kroz interakciju sa vlasnikom. Vlasnik može tražiti jednostavne komande ili ponašanja pre nego što pruži hranu. Ovaj proces pomaže psu da razume da saradnja sa vlasnikom vodi ka nagradi, što dodatno učvršćuje njihovu vezu i poslušnost.
Ključni deo uspešnog dresiranja je i učenje imena. Važno je da pas nauči da na izgovaranje svog imena automatski reaguje pogledom prema vlasniku. Tokom treninga, svaki put kada pas čuje svoje ime i pogleda vlasnika, treba odmah slediti nagrada, bilo da je to poslastica ili pohvala. Ovu vežbu je potrebno ponavljati više puta tokom dana, naročito u prvoj nedelji, kako bi pas formirao jasnu asocijaciju između svog imena i pozitivnog ishoda.
Kada pas pouzdano reaguje na svoje ime, može se uvesti i marker reč, poput „da“ ili „dobar pas“. Ova marker reč dodatno učvršćuje vezu između željenog ponašanja i nagrade, jer pas uči da svaki put kada čuje marker, sledi nagrada. Na ovaj način, pas postaje motivisaniji da reaguje na vlasnika.
Pažnja je ključni faktor u dresuri. Bez uspostavljenog fokusa na vlasnika, pas lako postaje rasejan, naročito u parkovima ili među drugim psima. Rad na pažnji ne samo da olakšava osnovnu dresuru, već takođe čini šetnje prijatnijim i sigurnijim. Pas koji je pažljiviji je spremniji da reaguje na komande, čak i kada se suoči sa ometanjima u svom okruženju.
U zaključku, uspostavljanje kontakta očima, ručno hranjenje i učenje imena su koraci koji mogu značajno poboljšati komunikaciju između vlasnika i psa. Ove tehnike ne samo da pomažu psu da postane poslušniji, već i jačaju međusobnu vezu. Posvećenost ovim metodama može učiniti život sa psom mnogo lepšim i prijatnijim iskustvom za obe strane.
