U turbulentnom savremenom društvu, koje karakteriše ubrzano kretanje i razmena informacija, suočavamo se sa neizbežnim nestajanjem jezika, koji je osnovni stub kulturnog identiteta jednog naroda. Digitalna era je napravila revoluciju u oblasti jezika, uvodeći brojne leksčke inovacije i stvarajući novi jezički varijetet koji se razlikuje od konvencionalnog govora. Instant razmena informacija, novonastali online neologizmi, svedena retorika i nestandardni oblici komunikacije postali su svakodnevica, što vodi ka izumiranju jedne tradicije, kulture i njenog nasleđa.
Reč je oduvek imala veliku snagu. Kod naših predaka, odabrano ime je trebalo da sačuva novorođeno dete, a reč je bila deo molitve. Ponekad je kroz brzalice imala značajnu ulogu u igri pamćenja. Prilikom pripovedanja događaja, ljudi su se okupljali, a na taj način su se priče prenosile, tradicija se čuvala. Jezik, kao „živa stvar“, menjao je svoju formu kroz istoriju, ostavljajući tragove naroda koji su prolazili ili se trajno naseljavali na ovim prostorima.
Danas je u zvaničnoj upotrebi dvanaest jezika manjina, a nezvanično se koristi preko petnaest. Pored dva zvanična pisma, ćirilice i latinice, koja se ravnomerno koriste, Srbija je bogata raznim narečjima i lokalnim izrazima. Njeno bogatstvo ogleda se u tome što kada odemo u Vojvodinu, „tamo iza nedelje“ možemo sačekati “da se otkravi mleko“, dok nas negde na jugu mogu upitati „Kude ćeš po ovo doba, ne gori voda?“. Stručnjaci procenjuju da će do kraja 21. veka nestati skoro 90% živih jezika. Ovaj alarmantan podatak potvrđuje izumiranje jezika, odnosno opasnost od poništenja nacionalnog duha jednog naroda. Kako ispravno primećuje Vuk Stefanović Karadžić, jezik je „hranitelj jednog naroda“, stoga moramo biti baštinici ovog opšteg dobra.
Jezik evoluira paralelno sa društvenim promenama. Sada, kada je olovku zamenio digitalni displej, reč i rečenica postaju skraćeni. Tako, ako ste „Ank“ (Eng. Uncle, star), verovatno nećete razumeti šta je to „Sas“ (Eng. Suspicious, sumnjiv). Ove promene u jeziku, obogaćene lokalizmima, tuđicama i skraćenicama, postaju sve prisutnije i ukazuju na značaj međugeneracijskog znanja, važnost očuvanja usmenog predanja i snagu jezika u kriznim vremenima. Uključivanjem pisanog i usmenog korišćenja regionalnih ili manjinskih jezika u savremen govor, učvršćuje se ovo živo nasleđe i doprinosi očuvanju jezičke raznolikosti.
Podizanjem svesti o jeziku kao bitnoj društvenoj instituciji koja mora biti zaštićena, pozivamo sve učesnike da predstave, zabeleže i na taj način sačuvaju od zaborava ovaj urođeni kognitivni afinitet svakog naroda. Pozivamo sve zainteresovane ustanove, organizacije i nacionalne manjine da se uključe svojim programima u organizaciju Dana evropske baštine. Na taj način, zajedno mogu pripovedati zavicajnim jezikom, predstaviti međugeneracijsko znanje svojom pesmom, predstavom ili nekim drugim medijem i na taj način sačuvati ovaj oblik kulturnog nasleđa od zaborava.
U svetu gde se komunikacija sve više seli u digitalne sfere, važno je ne zaboraviti vrednost jezika. On nije samo sredstvo za prenos informacija, već i ključni deo identiteta i kulture. Očuvanje jezika i dijalekata, kao i podsticanje njihove upotrebe u svakodnevnom životu, može doprineti bogatstvu naše zajednice i omogućiti da se glasovi svih generacija čuju i cene. Prepoznavanje i slavljenje jezičke raznolikosti predstavlja korak ka jačanju kulturnog identiteta i zajedništva u savremenom društvu.
