Bosna i Hercegovina je tokom 2022. godine ostvarila značajne rezultate u spoljnotrgovinskoj saradnji, s posebnim osvrtom na deset najvećih ekonomija u svetu. Izvori podataka ukazuju na to da je BiH imala suficit u trgovini sa tri od deset najvećih ekonomija, dok je sa preostalih sedam zabeležen deficit.
S obzirom na globalne ekonomske okolnosti i izazove koje je donela pandemija COVID-19, Bosna i Hercegovina je uspela da izdrži određenu stabilnost u svojim ekonomskim aktivnostima. U ovom kontekstu, trgovinska razmena sa velikim ekonomijama pokazuje kako su se prilike za saradnju razvijale.
Jedna od ekonomija sa kojom BiH ima suficit je Nemačka. Ova zemlja je važan trgovinski partner, a BiH izvozi različite proizvode poput drvenih proizvoda, tekstila i metala. Nemačka, kao jedna od najvećih ekonomija u Evropi, predstavlja značajan izvor potražnje za robama iz BiH. Osim toga, uvoz iz Nemačke obuhvata mašine, automobile i druge tehnologije koje su od suštinskog značaja za unapređenje domaće industrije.
Pored Nemačke, Bosna i Hercegovina ostvaruje pozitivan bilans i sa Italijom. Trgovinske razmene sa Italijom pokrivaju širok spektar proizvoda, uključujući prehrambene proizvode i tekstil. Italijanski tržište pruža mogućnosti za domaće proizvođače da plasiraju svoje proizvode, dok istovremeno uvoze kvalitetne proizvode iz Italije.
Treća ekonomija sa kojom BiH ima suficit je Hrvatska. Kao susedna zemlja, Hrvatska je prirodni partner za Bosnu i Hercegovinu. Trgovina između ove dve zemlje obuhvata različite sektore, od poljoprivrednih proizvoda do industrijskih dobara. Blizina i kulturne veze dodatno olakšavaju trgovinsku saradnju.
Međutim, uprkos ovim pozitivnim rezultatima, BiH se suočava sa deficitom u trgovini sa ostalim ekonomijama. Na primer, Japonska, Sjedinjene Američke Države i Kina predstavljaju značajne izazove za izvoz BiH. Ove zemlje su poznate po svojoj snažnoj industriji i tehnologiji, što čini konkurenciju za domaće proizvode. Uvoz iz ovih zemalja često uključuje visoko tehnološke proizvode, što dodatno otežava BiH da ostvari ravnotežu u spoljnoj trgovini.
Zemlje poput Kine i Sjedinjenih Američkih Država imaju veoma razvijene industrijske sektore i predstavljaju tešku konkurenciju za BiH. Uvoz iz ovih zemalja često uključuje elektronske uređaje, automobile i druge proizvode visoke vrednosti. Bosna i Hercegovina se mora fokusirati na unapređenje svoje industrije i inovacije kako bi povećala konkurentnost i smanjila deficit.
Analiza spoljnotrgovinske bilance pokazuje da BiH treba da se orijentiše na diversifikaciju svojih izvoza i potražnje. Ulaganje u obrazovanje i obuku radne snage, kao i podsticanje inovacija, ključni su za razvoj domaće industrije. Pored toga, značajna ulaganja u infrastrukturu i logistiku mogu poboljšati uslove za trgovinu i smanjiti troškove.
U svetlu svih ovih faktora, važno je napomenuti da je Bosna i Hercegovina još uvek u procesu ekonomskog oporavka. Kroz jačanje spoljnotrgovinske saradnje sa ključnim partnerima i fokusiranje na razvoj domaće proizvodnje, BiH može da stvori održiviji privredni model. Takođe, pristup evropskim i međunarodnim tržištima može dodatno doprineti jačanju ekonomije.
U zaključku, Bosna i Hercegovina se suočava s izazovima u spoljnotrgovinskoj saradnji, ali i sa prilikama koje treba iskoristiti za dalji razvoj. Suficit sa određenim zemljama pokazuje potencijal i mogućnosti za rast, dok je deficit sa drugim ekonomijama podsticaj za unapređenje domaće industrije i jačanje konkurentnosti. U budućnosti, fokus na inovacije, kvalitet proizvoda i jačanje trgovinskih odnosa može doprineti jačanju ekonomije BiH i smanjenju trgovinskog deficita.
