Silovita erupcija podvodnog vulkana Hunga Tonga-Hunga Ha’apai, koja se dogodila u januaru 2022. godine, izazvala je jedan od najsnažnijih vulkanskih događaja u modernoj istoriji. Erupcija je izbacila ogroman oblak pepela, vodene pare i gasova na visinu od skoro 65 kilometara, što je silina koja je stotinama puta nadmašila atomsku bombu bačenu na Hirošimu. Međutim, nova studija objavljena u naučnom časopisu Nature Communications otkriva da je ovaj vulkan uradio nešto neočekivano. Istraživači su uočili da vulkan zapravo počinje da neutrališe deo sopstvenog zagađenja, što može otvoriti mogućnost za nove metode u borbi protiv globalnog zagrevanja.
Analizom sofisticiranih satelitskih podataka, naučnici su primetili prisustvo ogromnog oblaka formaldehida, supstance koja obično nije prisutna u takvim količinama u atmosferi. „Pronašli smo ogroman oblak formaldehida tamo gde mu normalno ne bi bilo mesto“, rekao je Marten van Herpen, fizičar i koautor studije. Formaldehid se formira kada se metan, gas sa efektom staklene bašte, razlaže u atmosferi. Istraživači su procenili da je erupcija oslobodila oko 330.000 tona metana, ali je ubrzo počela da uništava oko 900 tona ovog gasa dnevno.
Naučnici veruju da se dogodio hemijski proces sličan onom iznad Atlantskog okeana, gde se pesak iz Sahare meša sa morskom solju i stvara mikroskopske čestice gvožđa. U slučaju vulkana Tonga, erupcija je izbacila ogromne količine slane vodene pare zajedno sa vulkanskim pepelom, što je stvorilo uslove za hemijske reakcije. Kada je sunčeva svetlost obasjala ovu mešavinu, formirani su atomi hlora koji su reagovali sa metanom, razbijajući ga i stvarajući formaldehid.
Satelitski sistem je pratio prisustvo ovog oblaka tokom deset dana, a budući da formaldehid u atmosferi opstaje samo nekoliko sati, konstantno prisustvo ukazivalo je na to da se proces uništavanja metana odvijao neprekidno više od nedelju dana. Ova pojava može imati velike implikacije, s obzirom na to da je metan jedan od glavnih uzročnika globalnog zagrevanja, čak 80 puta jači od ugljen-dioksida u zadržavanju toplote tokom 20 godina.
Iako se smanjenje emisije ugljen-dioksida smatra primarnim ciljem u borbi protiv klimatskih promena, borba protiv metana može pružiti „brže“ rešenje. Ovo otkriće takođe otvara put za istraživanje metoda geoinženjeringa, gde bi naučnici mogli da pokušaju da repliciraju prirodne procese kako bi uklonili metan iz atmosfere.
Međutim, stručnjaci izražavaju sumnju u vezi sa mogućim ljudskim intervencijama. Pit Edvards sa Univerziteta u Jorku naglašava da bi ljudska intervencija mogla imati nepredviđene posledice, dok Emili Daud sa Univerziteta u Lidsu ukazuje na potrebu za sveobuhvatnim testiranjem predloženih hemijskih procesa. Metju Džonson, profesor hemije na Univerzitetu u Kopenhagenu, zaključuje da se intervencije mogu preduzeti samo ako se dokaže njihova sigurnost i efikasnost.
