Danas, nakon 213 godina od prvog čitanja romana „Gordost i predrasuda“, delo Džejn Ostin ostaje ne samo lektira, već i kulturološki simbol koji povezuje engleske proplanke sa srpskim mentalitetom. Ovaj roman, koji je postao klasično delo, nudi uvid u složene međuljudske odnose i društvene norme koje su bile prisutne u 19. veku, a koje i danas izazivaju interesovanje i razumevanje.
Malo je poznato da je Džejn Ostin prodala prava na svoj najpoznatiji roman izdavaču za svega 110 funti. Iako je želela da dobije više, prihvatila je simboličnu svotu kako bi videla svoje delo u štampi. Izdavač je, s druge strane, zaradio pravo bogatstvo, dok je Džejn preminula bez dodatnog honorara. Ova situacija osvetljava ne samo njenu borbu kao žene u to vreme, već i širu sliku o položaju spisateljica u književnosti.
Kada bismo pitali prosečnog čitaoca u Srbiji šta povezuje englesko plemstvo iz 19. veka i građansku klasu međuratnog Beograda, odgovor bi verovatno bio emocije. Džejn Ostin i Milica Jakovljević, poznatija kao „Mir-Jam“, dele isti književni kod. Obe su hroničari društvenih pravila i normi koje oblikuju ljubavne sudbine. Zbog ovoga, Džejn Ostin uživa status „velike sestre“ Mir-Jam u srpskoj književnosti.
Iako se njena dela često svrstavaju u „ljubavne romane“, Džejn Ostin je mnogo više od toga. Kritika često ističe da je bila „hirurg“ britanskog društva, precizno secirajući klasne razlike i surove realnosti života žena tog doba. U svojim delima, ona prikazuje da je udaja bila jedini način za ekonomski opstanak žene. Ova univerzalna tema, prepoznata i u srpskoj književnosti, povezuje junakinje Džejn Ostin sa likovima Mir-Jam.
Televizijske adaptacije Džejn Ostin donose novu popularnost njenim delima. Mnoge od njih su emitovane na srpskim televizijama, a nekoliko verzija se smatra „zlatnim standardom“. Bi-Bi-Si-jeva mini-serija „Gordost i predrasuda“ iz 1995. godine, sa Kolinom Fertom, ostaje najomiljenija adaptacija. Scena izlaska gospodina Darsija iz jezera postala je antologijska i dodatno je učvrstila njegov status u popularnoj kulturi. Film „Razum i osećajnost“ iz 1995. godine, za koji je Ema Tompson dobila Oskara, takođe se smatra besprekornim tumačenjem emocija i društvenih normi.
Nedavna serija „Sanditon“ (2019-2023) bazirana na njenom nedovršenom rukopisu izazvala je pravu „Ostin-maniju“ među publikom. Ove adaptacije su pomogle u približavanju Džejn Ostin mlađoj generaciji, dok su njena dela postala dostupnija i razumljivija.
Za one koji žele dublje zaviriti u njena dela, srpski izdavači nude manje poznate bisere poput „Ledi Suzan“ i „Votsonovi“. Ova dela prikazuju ne samo romantične priče, već i surovu stvarnost života bez klasičnih ulepšavanja. Džejn Ostin nije pisala samo o ljubavi, već je duboko istraživala i složenosti ljudskih odnosa.
Za najvernije fanove Džejn Ostin, poseta njenim mestima – Batu i Čotonu – postaje neizostavna. Ova mesta danas služe kao muzeji, gde se mogu videti predmeti iz njenog života i stvaralaštva. Kada turisti stanu ispred njenog groba u Vinčesterskoj katedrali, oni ne odaju počast samo engleskoj književnici, već i ženi koja je razumela da je „gordost“ često maska za strah od odbacivanja.
Kroz godine, Džejn Ostin je postala simbol snage i otpornosti, a njena dela nastavljaju da inspirišu i okupljaju čitaoce širom sveta, uključujući i Srbiju. Emocije koje su oblikovale njen svet i dalje su univerzalne, a njena sposobnost da razotkrije složenosti ljudske prirode čini je večnom spisateljicom.
