Dana 28. januara 1846. godine, u carskom Beču, u dvorani Gracijen-zelen, odigrao se jedan od najznačajnijih kulturnih trenutaka u istoriji Srbije. Tada je austrijska aristokratija zaplesala u ritmu srpskog kola, što je bio trijumf diplomatije i kulture. Ovaj događaj se i danas pamti kao simbol srpske tradicije i umetnosti, a predstavlja i savršen uvod u ono što Srbiju očekuje na svetskoj izložbi EKSPO 2027.
Na Svetosavskom balu, glavna zvezda večeri bio je „Srpski kadril”, kompozicija koju je napisao Johan Štraus Mlađi, tada mladi genije u usponu. Ova kompozicija je nastala po narudžbi srpskog kneza Miloša Obrenovića, koji je, iako u izgnanstvu, shvatio značaj kulture u borbi za ugled i prepoznatljivost Srbije na evropskoj sceni. Knez Miloš je želeo da pokaže svetu da Srbija nije samo zemlja ratnika, već nacija bogate tradicije koja se može uklopiti u evropske tokove.
U „Srpskom kadrilu”, Štraus je uspeo da utka autentični srpski melos. Stručnjaci navode da se u ovoj kompoziciji prepoznaju motivi popularnih gradskih pesama tog doba, kao i elementi tradicionalnih srpskih kola. Knez Miloš je insistirao na energičnom i prepoznatljivom zvuku, što je rezultiralo ovacijama publike i učinilo ovo delo neizostavnim delom repertoara bečkih dvorova. Srbija je tako ostvarila kulturni uspeh „kulturnog juriša” na srce Austrijske monarhije.
Ovaj događaj je danas veoma simboličan, jer se Beograd i Srbija pripremaju za međunarodnu izložbu EKSPO 2027. Na sličan način na koji je knez Miloš izveo Srbiju na svetsku pozornicu, EKSPO 2027 pod sloganom „Igraj za čovečanstvo: Sport i muzika za sve” predstavlja moderni ekvivalent „Srpskog kadrila”. Dok su Štrausove note nekada predstavljale most ka Evropi, danas tehnologija i inovacije predstavljaju most ka celom svetu. Očekuje se da će više od četiri miliona posetilaca tokom devedeset tri dana trajanja izložbe doživeti modernu Srbiju, koja poštuje svoju prošlost dok gradi pametne gradove budućnosti.
Johan Štraus Mlađi, poznat kao „Kralj valcera”, bio je muzički fenomen 19. veka. Njegova saradnja sa srpskom dinastijom Obrenović nije bila slučajna, jer je Štraus često bio gost na balovima koje su organizovali Srbi u Beču. Njegova sposobnost da u svoje kompozicije uključi balkanski melos govori o njegovom talentu za spajanje različitih kultura. Osim „Srpskog kadrila”, Štraus je ostavio značajan trag u svetskoj muzici delima kao što su „Na lepom plavom Dunavu” i „Slepi miš”.
Za Srbe tog vremena, Štraus je predstavljao više od običnog kompozitora; on je bio umetnik koji je srpskom kolu dao evropski sjaj, čineći ga prihvatljivim za najotmenije svetske salone. Njegov rad je dokazao da muzika i igra ne poznaju granice, što je i danas ključna poruka koju Srbija šalje svetu organizovanjem velikih međunarodnih manifestacija.
Dok obeležavamo godišnjicu prvog izvođenja Štrausovog dela, važno je podsetiti se da veliki narodi znaju da ispričaju svoju priču i predstave se u najboljem svetlu. Knez Miloš je to uradio violinom i plesom, a današnja Srbija to čini kroz organizaciju najvećeg međunarodnog događaja u svojoj modernoj istoriji. Srbija se ponovo sprema da „pozove na ples” čitavu planetu, sa ciljem da 2027. godine svet ode iz Beograda očaran našim ritmom, idejama i sposobnošću da budemo lideri, kako na plesnom podijumu, tako i u globalnim inovacijama.
