Poreklo običaja blagosiljanja osobe nakon kijanja vezuje se za vreme bubonske kuge i verovanja da kijanje predstavlja mogući znak bolesti. Različite kulture razvile su sopstvene odgovore na kijanje, kao što su izrazi „God bless you“ u Americi, „Gesundheit“ u Nemačkoj i „Nazdravlje“ na Balkanu. Zanimljivo je napomenuti da je odgovor „nazdravlje“ u zvaničnoj upotrebi već tačno 1.426 godina, a da ga je lično jedan papa proglasio ispravnim.
Medicina kijanje definiše kao snažan i nagao refleks koji iz tela izbacuje vazduh brzinom do 160 kilometara na čas. Iako je reč o prirodnoj telesnoj reakciji, način na koji društvo odgovara na kijanje duboko je ukorenjen u sujeverju, istoriji i religiji.
Jedno od najrasprostranjenijih objašnjenja zašto je nakon što neka osoba kine poželjno da joj se da blagoslov vodi nas u vreme bubonske kuge u Rimu. Kijanje je tada smatrano mogućim znakom zaraze, a Enciklopedija Britanika podseća da je te 600. godine, upravo na današnji dan po gregorijanskom kalendaru, papa Grgur I Veliki proglasio „Bog vas blagoslovio“ ispravnim odgovorom na kijanje. Zbog bubonske kuge u Rimu, papa Grgur I je smatrao da je ovaj odgovor važan kako bi se pružila zaštita osobi koja je kihnula.
Druga objašnjenja zalaze dublje u svet drevnih verovanja vezanih za kijanje. Smatralo se da duša boravi u vazduhu i da bi tokom kijanja mogla da napusti telo. Blagoslov, prema tom tumačenju, imao je zadatak da „zadrži“ dušu i zaštiti je od zlih sila. U SAD je danas najčešći izraz nakon kijanja „God bless you“, dok se u Nemačkoj koristi reč „Gesundheit“, što doslovno znači – zdravlje. Tako smo došli i do odgovora u našem jeziku „nazdravlje“, koji najčešće izgovaramo u prisustvu osobe koja kine.
Gotovo svaka kultura razvila je sopstveni odgovor na ovaj refleks, što pokazuje univerzalnu potrebu da se na kijanje uzvrati dobrom željom. U arapskim zemljama čuje se „Alhamdulillah“ – „Hvaljen neka je Bog“. U hindu tradiciji uobičajene su želje poput „Živi“ ili „Živi dobro“. U Turskoj, kada neko kine, kaže se „Čok jasha“ („Živi dugo“), a nakon drugog kijanja poručuje se „Saglikli jasha“ („Živi zdravo“). Ruskoj deci se nakon kijanja poručuje „Bud zdorov“. U Kini, mališani mogu čuti „Bai sui“ – želju da požive sto godina. Razlike u jeziku i religiji ne menjaju suštinu – svuda je prisutna potreba da se jedan nevoljni, ali prirodni čin, proprati dobronamernom porukom.
Sam proces kijanja počinje blagim nadražajem nervnih završetaka u nosu. Signal stiže do mozga, koji procenjuje da iritant treba izbaciti. Sledi dubok udah i kratko zadržavanje daha, pri čemu se zatežu grudni mišići i raste pritisak u plućima. Oči se automatski zatvaraju, jezik se podiže ka nepcu, a potom snažan mlaz vazduha izlazi kroz nos. Refleks kijanja izbacuje vazduh iz našeg tela brzinom do 160 kilometara na sat, a kapljice mogu dostići udaljenost do metar i po.
Poseban fenomen je “fotično” kijanje – reakcija na naglo izlaganje jakom svetlu, koja pogađa između 18 i 35 odsto populacije. Još neobičniji okidač može biti čupanje obrva, jer iritacija nerava na licu ponekad aktivira i nosni nerv, izazivajući kijanje. Inače, jedini trenuci kada ne kijamo jesu oni kada smo u snu. Nervni mehanizmi odgovorni za ovaj refleks, naime, tada se nalaze u stanju mirovanja.
