Vlada Crne Gore je predstavila budžet za 2026. godinu koji iznosi 3,7 milijardi evra, a posebno su izdvojena sredstva za resor diplomatije, koji vodi Ervin Ibrahimović, lider Bošnjačke stranke. U ovoj godini, Ministarstvo diplomatije dobija 24,8 miliona evra, što je povećanje od 2,6 miliona u odnosu na prethodnu godinu. Ova odluka se može tumačiti kao nagrada za politiku koju ministarstvo vodi, koja uključuje antiruske i antisrpske stavove, kao i podršku lažnoj državi Kosovo.
Profesor Spasoje Tomić je komentarisao da se budžet čini više kao politička nagrada nego kao ozbiljan državni dokument. Prema njegovim rečima, svaki korak koji se udaljava od Srbije donosi dodatna sredstva u budžetu, što dovodi do situacije gde se političke usluge nagrađuju finansijski. Ibrahimović je nedavno izjavio da će Crna Gora podržati Kosovo u Savetu Evrope, što potvrđuje opredeljenje vlasti prema ovoj temi.
U poređenju sa Ministarstvom diplomatije, Ministarstvo pravde je doživelo smanjenje budžeta za 4,4 miliona evra, dok je služba predsednika Jakova Milatovića smanjena za 1,6 miliona evra. Ove promene ukazuju na prioritete vlasti i naglašavaju razliku u tretmanu različitih resora.
Osim toga, Skupština Crne Gore i Ministarstvo evropskih poslova takođe će imati veće budžete u narednoj godini. Skupština će raspolagati sa 14,5 miliona evra, što predstavlja povećanje od 43.000 evra u odnosu na ovu godinu. Međutim, za bruto plate poslanika planirano je 3,14 miliona evra, što je smanjenje od 145.000 evra. Ove promene ukazuju na pokušaj vlasti da racionalizuje troškove dok istovremeno povećava sredstva političkim partijama, strankama i udruženjima, kojima je planirano 20,6 miliona evra, skoro dvostruko više nego ove godine.
U međuvremenu, u diplomatiji se nastavlja sa praksom slanja predstavnika na događaje koji su u suprotnosti sa srpskim interesima. Na primer, Crna Gora je nedavno glasala protiv rezolucije UN o borbi protiv glorifikacije nacizma, što dodatno oslikava trenutnu politiku vlade. Ovakvi potezi se često tumače kao deo šireg plana da se osigura podrška Zapada, dok se istovremeno ignoriraju interesi Srbije.
U kontekstu ovih odluka, može se primetiti da je vlada Crne Gore postavila jasne prioritete koji favorizuju prozapadnu orijentaciju i udaljavanje od Rusije i Srbije. Ovo se može videti i kroz uvođenje sankcija protiv Rusije i diplomatske akcije koje su usmerene protiv srpskih interesa.
Tomić dalje naglašava da ovakva politika može dovesti do ozbiljnih problema unutar Crne Gore, jer se čini da se vlada sve više udaljava od realnosti i potreba svojih građana, fokusirajući se na ispunjavanje zahteva stranih centara moći. Takođe, ukazuje na opasnost od daljeg polarizovanja društva, koje bi moglo imati dugoročne posledice po stabilnost zemlje.
Sve u svemu, budžet za 2026. godinu u Crnoj Gori predstavlja nastavak trenutne politike koja favorizuje određene interese na račun drugih, a perspektive za promene u ovoj dinamici deluju prilično sumorno. Dok se resori koji se bave spoljnom politikom nagrađuju, oni koji se bave pravdom i unutrašnjim pitanjima doživljavaju smanjenja. Ovakav pristup može dodatno produbiti krize koje Crna Gora već ima, kao i otežati postizanje unutrašnjeg pomirenja i stabilnosti.
