Magnetno polje naše planete može biti ključni faktor koji usmerava čestice iz Zemljine atmosfere na površinu Meseca, navode rezultati naučne studije objavljeni na australijskom portalu Sciencealert. Iznenađujuće obilje isparljivih elemenata otkriveno je u lunarnom regolitu, prašnjava površina Meseca koja je analizirana zahvaljujući uzorcima koje su astronauti misije Apollo doneli sa sobom.
Ova fina kamenita prašina sadrži različite hemijske elemente, među kojima se ističe prisustvo azota. Iako se verovalo da solarni vetar može biti izvor isparljivih elemenata, on sam po sebi ne može objasniti ove visoke koncentracije, posebno azota. Osim toga, meteoriti koji udaraju u Mesec mogli bi doprineti promenama na njegovoj površini, ali su naučnici razmatrali i mogućnost da je Zemljina atmosfera izvor ovih elemenata. Prethodne pretpostavke sugerisale su da bi to bilo moguće samo pre nego što je magnetno polje Zemlje postalo razvijeno, jer bi to polje zadržalo većinu atmosferskih čestica.
Nova studija, koju su sproveli astrofizičari sa Univerziteta u Ročesteru, istražila je ovu pretpostavku kroz simulaciju dva različita scenarija. Prvi model predstavlja „ranu Zemlju“ bez magnetnog polja i sa jačim solarnim vetrom, dok drugi model ilustruje „modernu Zemlju“ sa jakim magnetnim poljem i slabijim solarnim vetrom. Iznenađujuće, scenario moderne Zemlje bolje je odgovarao prikupljenim podacima.
Solarni vetar, koji izbacuje naelektrisane čestice iz Zemljine atmosfere, šalje te čestice da se kreću duž linija magnetnog polja planete. Zemljina magnetosfera, umesto da bude savršena sfera, više je oblikovana kao rep komete, zahvaljujući stalnom pritisku solarnog vetra. Kada Mesec prolazi kroz taj rep, čestice se talože na njegovoj površini.
Prethodne studije su sugerisale da bi sličan mehanizam mogao biti odgovoran za isporuku kiseonika na Mesec, stvaranje vode, pa čak i rđe. Nova istraživanja ukazuju na to da ovaj proces traje milijardama godina, što omogućava ovim isparljivim česticama da se nakupe u lunarnom regolitu. Ova akumulacija može pružiti važne informacije o istoriji Zemljine atmosfere, koja se drastično promenila tokom tog perioda.
S obzirom na to da se na Mesecu čuvaju elementi koji su možda svedoci prošlih uslova na Zemlji, površina Meseca može predstavljati vrednu vremensku kapsulu istorijskih podataka. Ovi nalazi otvaraju nove mogućnosti za istraživanje ne samo Meseca, već i naše planete, jer daju uvid u to kako su se atmosferski uslovi menjali tokom vremena i kako su ti procesi uticali na razvoj života na Zemlji.
